Od pigmenta do koncepta: Ikona i enkaustika

Ljudi je vekovima poštuju. Uz nju se rađamo, krstimo, živimo, umiremo. Sa narodima je delila iste sudbine. Pred njom su se pokrstili, sa njom se selili i u ratovima stradali. Predstavlja nemog svedoka čovekovih najdubljih ispovesti. Ikona je mesto susreta čoveka sa Bogom.

Ikona je knjiga koja nije napisana slovima, već jezikom linija i boja. Tim jezikom ikona otkriva dogmatsko, moralno i liturgijsko učenje crkve. Ikona je molitva. Ona je i namenjena samo verujućem čoveku koji je, posle osvećenja u crkvi, postavlja u najlepši deo kuće, ako je moguće na istočnom zidu, jer je, po Svetom pismu, istok carstvo svetlosti.