Pravo na sutra- Metohijska iskušenja

Na obalama Belog Drima i rečice Kline je istoimena varoš. U samom mestu i u desetak okolnih sela danas ima oko tri stotine Srba.

Klina je mesto koje se ubrzano razvija, gradi, poprima urbane sadržaje. Međutim, do sela gde žive Srbi dolazi se lošim putevima, bez jasnih putokaza, a ruševine zarasle u korov svedoče o teškim vremenima i ranijim dešavanjima u kojima je većina napustila domove i zavičaj.

U Berkovu se nalazi narodna kuhinja Eparhije raško - prizrenske, gde se svakodnevno priprema i dalje u okolna sela otprema stotinak obroka.
U nedostatku bilo čega što bi život u ovom kraju učinilo sadržajnijim, svakodnevno okupljanje i čekanje toplog obroka iz narodne kuhinje je i svojevrstan vid društvenog života. Ljudi popričaju, podele muku i svako nastavi svojim putem.
Retka su domaćinstva gde se čuje dečja graja. Dašići iz sela Rudice gaje troje dece, vredno rade, uspešni su povrtari, a u sebi potiskuju bol o kojoj svedoči spomen tabla na kući u kojoj žive. O nestalim roditeljima i o tome kako sa tim živi, sin nema snage da govori.
Dečja graja čuje se i u porti Sabornog hrama Svetog Đorđa u Prizrenu. Ovde je nedavno otvoreno obdanište, što malobrojnim Srbima u ovom kraju budi nadu da je opstanak moguć sve dok se deca ovde rađaju.
Ispod nekadašnjeg Dušanovog grada, u jugoistočnom delu Potkaljaje je crkva Svetog Spasa. I ovo zdanje je paljeno i teško oštećeno, pa potom obnavljano, kao i srpske kuće u ovom delu carskog grada.
U Potkaljaji upoznajemo i Sinišu Cvetkovića, prizrenskog povratnika. On je i jedini srpski filigranista u ovom gradu, poznatom baš po ovom drevnom zanatu i brojnim radnjama u kojima se prodaje nakit ručne izrade.
Sva lepota metohijske kotline nekako izbledi u sudaru sa okolnostima u kojima Srbi danas tu žive. Ali, ta lepota je i podsticaj onima koji istrajavaju i čuvaju nadu da je opstanak moguć.

Urednica i autorka emisije: Tatjana Manojlović
Reditelj: Bojan Vorkapić

broj komentara 0 pošalji komentar