Put u središte priče

Neke od odgovora našli smo u domu koji nećemo zvati starački, jer zvuči tako hladno, pomalo i okrutno već dom za seniore. Mnogi od njih mogu biti primer kako se dostojanstveno živi i životni vek se odvija bez suvišnih briga i trauma.

Nekad je bilo sramota da roditelj(i) odu u takav dom, jer je to značilo da su ostavljeni na milost i nemilost sudbini, da su ih se bližnji odrekli, da se potvrdila ona cinična teza kako su "živi roditelji - mrtav kapital". Naš put u središte priče je pokazao da to ne mora biti tako. Tražeći smisao pronašli smo zanimljive ljude i njihove sudbine.

Deca poznatih arhitekata su od roditelja dobila obrazovanje i to ih je opredelilo da svoj život nastave u inostranstvu. Roditelji su ostali da žive u velikom stanu, sa svim udobnostima, osim one životne nedeoumice - ko će im pomoći ako se razbole, ili im pozli? Shvativši da su zidovi ipak samo cigle, a udobnost relativna stvar, rešili su da im stan zameni jedan drugi dom i otpočeli su jedan novi život s novim prijateljima i sigurnošću, pre svega zdravstvenom.

Poznati intetektualac je rekao da je došao ovde kada je ostao sam. Prodao je stan i dom napravio među novim prijateljima. Često putuje u inostranstvo, drži predavanja po svetu, ali sad ima kome da se vrati.

Oni "bolešljiviji" kažu da im novi dom pruža sigurnost kada im treba zdravstvena pomoć. Na jedan poziv dolazi lekar, a kad treba odvedu ih u bolnicu i nemaju tu brigu hoće li im neko u bolesti popmoći.

Ima još puno takvih priča koje govore u prilog tome da je odlazak u dom normalna pojava, a ne sumrak života, sramota ili tome slično. Važno je samo naći smisao u onome što se živi.