Čitaj mi!

Trezor

Povodom Međunarodnog Dana sećanja na žrtve holokausta ispovesti preživelih zatočenika iz logora Mauthauzen

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, obeležava se 27. januara. Ustanovljen je 2005. godine, a podseća na dan kada je oslobođen koncentracioni logor Aušvic gde je tokom Drugog svetskog rata umrlo više od milion zatvorenika.

Tri priče iz Mauthauzena, Prilozi za istoriju XX veka - Koncentracioni logor Mauthauzen bio je mesto gde su u oba svetska rata bili zatočeni ljudi iz Srbije. Za vreme Prvog svetskog rata ovde se nalazio austrougarski zarobljenički logor u kome je umrlo više od 8000 Srba. Mauthauzen i Guzen su u Drugom svetskom ratu nosili oznaku logora III razreda, što je značilo da su bili namenjeni da budu najsuroviji logori za nepopravljive neprijatelje Rajha. Zatočenici su streljani, ubijani u gasnim komorama, satirani robovskim radom u kamenolomu ili fabrikama u tunelima za proizvodnju naoružanja. Umirali su od neuhranjenosti i bolesti, a nad njima su vršeni i medicinski eksperimenti. Mauthauzen je činio sistem od nekoliko desetina povezanih logora. Jedan od njih je logor Guzen, u kome je i stradalo najviše Srba i ljudi iz bivše Jugoslavije. Od zatočenih Srba kojih je bilo više od šest hiljada, stradalo je više od polovine. Procenjuje se da je najmanje 90.000 ljudi iz 40 evropskih zemalja umrlo u Mauthauzenu, ali pretpostavlja se da je taj broj višestruko veći. Svake godine se Međunarodnim komemorativnim skupom 5. maja, obeležava dan oslobođenja logora. Na njima su, dok su mogli da putuju, učestvovali i bivši zatočenici Ljubomir Zečević, Nikola Jovanović i Dušan Stojiljković, koji je još uvek živ. Njihova svedočanstva o vremenu koje su proveli u Mauthauzenu su u periodu od 2014. do 2016. godine zabeležili Tamara Ćirić, istraživač, koautorka knjige "Koncentracioni logor Mauthauzen - povratak nepoželjan" i reditelj Radoslav Moskovlić. Autori knjige "Koncentracioni logor Mauthauzen - povratak nepoželjan" (2015) su novinar Ljubomir Zečević i pedagog Tamara Ćirić, iz recemzije dr Milana Koljanina: " ... S obzirom na to da je u Mauthauzenu bio logor za srpske zatočenike i da u tom smislu postoji jasan kontinuitet između stradanja Srba u oba svetska rata, glava započinje stradanjem Srba u logoru u period 1914-1918. Poseban kvalitet rada je personalizacija zločina, odnosno predstavljanje svih najvažnijih aktera nemačkog represivnog aparata..."

- Učesnici: Ljubomir Zečević, Nikola Jovanović i Dušan Stojiljković

- Urednik Bojana Andrić, istraživač Tamara Ćirić, koautor knjige "Koncentracioni logor Mauthauzen - povratak nepoželjan" i član Međunarodnog komiteta Mauthauzena; snimatelj Radoslav Moskovlić, dizajner zvuka Predrag Stamatović, grafička obrada Darko Petrović, montažeri Tijana Todorović, Jovana Filipović, Budimir Hrnjak, Jakov Kronja, Nada Dodig Zildžić; autor Radoslav Moskovlić

- Snimano od 2014. do 2016, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju