Čitaj mi!

Hajdučija u Srbiji i Jugoslaviji: Gorske carice

Serijal o hajdučiji u ovim našim krajevima kroz vekove završavamo pričom o našim Gorskim caricama - pravim pravcatim hajdučicama o kojima se gotovo ništa ne zna.

Za tim koji je realizovao ovaj serijal to je bio i najteži zadatak - jer smo pred sobom u startu imali jednu jedinu fotografiju i dva teksta. Za razliku od hajduka itekako prisutnih u našoj kolektivnoj svesti prema kojima kao malo koja nacija imamo ambivalentni odnos i osećanja, za hajdučice nailazimo na potpunu kolektivnu amneziju i nezainteresovanost društva koje kulturološki opterećeno rodnim predrasudama i stereotipima, kao da ne uspeva da definiše ovu pojavu u svojoj istoriji pa je jednostavno briše iz svog pamćenja.

Ali u krajnjem sva lepota novinarskog istraživanja i jeste upravo u tome da ispriča do sad neispričanu priču. "Naše gorske carice" su upravo takva priča. Naša hajdučica Milja, na primer, mogla bi da bude pandan američkoj Boni Parker koja je sa Klajdom ušla u legendu poznatu celom svetu, i još više...

Jer naša Milja je bila mnogo i opasnija i sposobnija i trajala je tri puta duže od svoje "američke koleginice". Pa ako se tome doda da je imala i troje dece i da je brinula o porodici u pauzama između pljački - ona je nesumnjivo žena od krvi i mesa za razliku od idelizovane i nezrele američke prestupnice.

O njoj su još krajem 19. veka pisale i londonske i bečke i pariske novine kao egzotičnoj pojavi sa orjentalnog Balkana. Ali za sve to se kod nas gotovo ništa ne zna, i zato sasvim namerno ovaj serijal završavamo pričom o našim "Gorskim caricama" koje su u našem kolektivnom pamćenju ostale, ako su i ostale, samo kao egzotični dodatak koji u krajnjem nije uticao na suštinu fenomena hajdučije na ovim prostorima.

Animacije u serijalu je odradio Aleksa Gajić, grafičku obradu Borko Ćirić, muziku komponovao Dejan Pejović - Peja, direktor fotografije je Milan Stanić, montažu potpisuje Vladimir Radovanović a urednik i autor serijala je Olivera Pančić.