Trezor

Na današnji dan 1869. rođen je Mahatma Gandi

Gandijev put istine - zamolili smo naše stare znance, prof. Aleksandra Petrovića i master filologa Aleksandru Stevanović, da nam otkriju bar delić doživljaja sa svojih putovanja po Indiji i izučavanja mislioca Mahatme Gandija i njegovog dela koji živi i danas. Oni su, svako za sebe, boravili u raznim godinama i u raznim krajevima Indije, tako da se njihove priče dodiruju, utisci dopunjuju, a njihova izučavanja i velika ljubav prema Indiji, naravano uvek i prema Gandiju, pojedinačna mala i velika otkrića su ostvarena u zajedničkom delu, prevodu i priređivanju knjige Zapisi o Indiji Kneza Božidara Karađorđevića koji je 1896. boravio u Indiji. Knjigu je izdala "Matica srpska" 2018, a 2019, povodom 150 godina od rođenja Gandija naši su sagovornici bili aktivni na tribinama, predavanjima, uvek sa porukom, nastalom iz dve Gandijeve ključne zamisli: ahimsa - nenasilje i satjagraha - odanost istini. Polučasovni razgovor snimljen na Splavu "Viva" na Dunavu, završio se obećanjem da će nam ove jeseni detaljnije govoriti o knjizi Božidara Karađorđevića, koju je priredio i predgovor napisao i s francuskog preveo prof. dr Aleksandar Petrović, a sa engleskog prevela, komentare i pogovor napisala Aleksandra P. Stevanović.

- Učesnici: prof. dr Aleksandar Petrović, kulturni antropolog; filolog Aleksandra Stevanović, istraživač Centra za proučavanje jezika i književnosti Univerziteta u Kragujevcu; sagovornik Bojana Andrić

- Urednik istraživač Marijana Cvetković, snimatelj Dušan Živković, asistent Saša Todorović, snimatelj zvuka Miljan Grubanović, rasvetljivač Nebojša Milosavljević, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažer Nada Dodig Zildžić, urednik Bojana Andrić

- Snimano 10.09.2020, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju

Duša Indije, Link - Svetolik Mitić vraća nas u prošlost, u tridesete godine dvadesetog veka, u Indiju. Bogatim arhivskim snimcima predstavljen je Mahatma Gandi, rođen je 2. oktobra 1869, ubijen 30. januara 1948. godine. Mitićeve uvodne reči: "Upoznaćemo čoveka kako je svojom neobičnom pojavom obeležio jedno vreme i čitav ovaj naš vek. On je čvrsto verovao i to je propovedao da je dobro jače od zla i da se blagošću, tolerancijom i nenasiljem može čovek izboriti za svoju slobodu i svoja ljudska prava. I uspeo je. On se zove Mahatma Gandi. Reč mahtma znači duša. I on je zaista bio duša Indije. Za stotine milona siromašnih i potlaćenih Indusa, Gandi je bio svetac koji hoda. A hodao je kroz beskrajna prostranstva Indije ogrnut samo belom suknenom tkaninom. Živeo je kao isposnik koji je svoj život i čudesnu snagu mršavog tela posvetio svojoj zemlji u jedinoj strasti da je oslobodi kolonijalne dominacije. Kap po kap Gandijeve dobrote punio je svom snagom njegove zemljake i ta blagost bila je jače od svog oružja..."Na kadrovima lomače na kojoj je spaljeno telo Gandijevo, a prah razvejan po celoj Indiji, i kadrovima ogromna mase ljudi na ispraćaju, Skale Mitić završava emisiju rećima: "Duša Indije ostaje da živi kao mit. Njegov saradnik Nehru izrazio je svu bol Indije i sveta na rastanku sa svojim učiteljem, rekao je:"Prijatelji i drugovi, svetlost je otišla iz našeg života. sada svuda vlada tama. nema više našeg voljenog Babua, kako smo zvali oca naše zemlje. To je strašan udarac ne samo za mene već i za milione Indusa. Zbogom oče." Duša Indije je ugasla. Mahatma je otišao. Iza njega je ostao isti svet, ni bolji ni gori. Mahatma mu je u nasleđe ostavio ljubav bez mržnje i nasilja... pa negde će možda da se primi to plemenito seme života"

- Producent serije Rade Pejčinović, organizator Snežana Rodić Sinđelić, muzička obrada Viktor Simć, tonska obrada Ljubiša Špegar, saradnici Aleksandar Baljković, Mileta Kečina, Miroslav Tešić; pomoćnik reditelja Jelena Radosavljević, tekst i režija Svetolik Mitić

- Proizvedeno 1996; Redakcija dokumentarnog programa, urednik Božidar Nikolić        

Petak, 02.10.2020. na RTS SVET u 0:05

U ovom, drugom delu predstavljena su sva sedišta lista "Politika"

Prostori "Politike", Ljudi Politike, 2. deo - Giša Bogunović vodi ekipu "Trezora" od adrese do adrese "Politikinih" redakcija i štamparija. Ide tragom više ili manje starih zapisa, crteža i fotografija, otkriva ima li vidljivih svedočanstava da su na tim mestima ikada bila sedišta "najstarijeg lista na Balkanu". Do 1941. godine "Politika" je promenila četiri adrese: njen prvi radni prostor bio je u ondašnjoj Kralja Milana 59 (danas Terazije 37), drugi u palati Batinjol na Terazijama broj 12, treći negde u unutrašnjem dvorištu zgrade u Kralja Aleksandra broj 12. "Tek četvrto po redu sedište redakcije "Politike" bilo je pravljeno za njene potrebe i po njenoj meri. Posle dve godine boravka na Trgu Nikole Pašića, redakcija se preselila u zgradu koje je bila jedna vrsta sinteze poslovne i porodične funkcije. Suživot tih funkcija bio je presedan u arhitekturi međuratnog Beograda. Od trenutka kada je u zaglavlju lista osvanula nova adresa Poenkareova broj 33, Dom Politike izrasta u medijsku kuću najraznovrsnijih žurnalističkih službi" - govori Bogunović za kamere "Trezora" stojeći ispred Doma Politike, danas na adresi Trg Politike broj 3, a u kadru se po dubini vidi na broju 1 - palata "Politike" izgrađena 1968, u kojoj redakcija dnevnog lista danas nije i jedini stanar. Opisuje se međutim vreme kada su okosnu snagu redakcije činili dr Slobodan F. Ribnikar i Vladislav S. Ribnikar, Milan Gavrilović, Jovan Tanović i Miomir Milenović, a u svakodnevnom stvaranju lista učestvovala prva imena umetnosti i nauke Kraljevine Jugoslavije: Miloš Crnjanski, Ivan Đaja, Branislav Nušić, Veljko Petrović, Milan Grol, Rastko Petrović, Milan Kašanin, Marko Ristić, Jovan Dučić, Branko Ćopić, Ivo Andrić...

O prostorima "Politike", svojim kolegama i životnim situacijama u Domu "Politike", palati "Politike" i zgradi u Cetinjskoj broj 1 svedoče i "Politikini" novinari Borko Gvozdenović, Olga Božičković i Davorin Darko Ribnikar.

Iz kritike objavljene posle prvog dela Ljudi Politike: "... Pa kako onda izgleda licenca za uspešan medij na Balkanu? Odgovor na ovo pitanje dobili smo možda u kasnim noćnim satima, u četvorodelnom serijalu "Trezora" pod nazivom "Ljudi 'Politike'". Autori Bojana Andrić i Slobodan Giša Bogunović su osnove istoimene Gišine knjige Ljudi 'Politike - Leksikon saradnika 1904-1941" rekonstruisali uz upotrebu arhivske građe, u priču o medijskoj kući sa ugledom, tradicijom i ljudima koji su je gradili. U skromnim produkcionim uslovima, ovaj serijal na RTS2 je uspeo da prikaže sve važne aspekte ove medijske kuće. Imate osnivače (vlasničku strukturu, rečeno današnjim jezikom) koji su ugledni i obrazovani ljudi, sa misijom da unaprede društvo. Vlasnici i zaposleni žive jedni pored drugih, piše se savremeno, jasno, sa bogatom erudicijom i akcentom na kulturu u najširem smislu. Saradnici nisu plaćena piskarala već ljudi od autoriteta, kulturni i naučni vrh jedne sredine. U prvom planu uredništva je uticaj na društvo, a ne profit, a svaka reč se meri. Takođe, Ribnikari su imali viziju političkih događaja i bili deo šireg kulturnog prosotora (jugoslovenskog). Nije bez značaja i njihova levičarska oprijentacija. Iako su lako mogli biti bogati medijski tajkuni. "Politiku " su uništili neki drugi ljudi, devedesetih godina. I od tada se nikada nije potpuno oporavila. Recept za novinarstvo izgleda ipak postoji, samo treba noću ostati budan, pogledati "Trezor" ili prelistati predratne brojeve "Politike". (Dragan Ilić, "Vreme", broj 1539, 2. jul 2020)

- Učesnici: autor knjige Slobodan Giša Bogunović, filozof; sagovornik Bojana Andrić

- Snimano 20.06.2019, premijerno emitovano u "Trezoru" 23.06.2020; Redakcija za istoriografiju