Moja lepa Srbija: Žagubica, prvi deo

Planinskim vencima okitilo se sa svih strana i sakrilo prostrano polje - Homolje.

Od zvižda na severu razdvajaju ga homoljske planine, od Resave na jugu Beljanica a od ravne Donje Mlave i Stiga, Gornjačke planine na zapadu. Tako skriveno a davninom i nepristupačno, moglo je služiti za zbeg i utočište.

Danas u ovom pobrđu pre će vas iznenaditi srna nego devojka, vuk ili zec nego čovek. Homolje je jedan od najređe naseljenih krajeva Srbije. Na kvadratnom kilometru živi samo dvadesetak ljudi.

Ali, kako to obično biva, tamo gde su ljudi retki, lepota prirode je gusta, bujna i raskošna. Možda baš zbog toga što ljudi nisu uspeli da pokvare iskonski sklad prirode i njene darove.

Na istoku Homolja opružila se Žagubička kotlina a na zapadu Krepoljinsko-krupajska. Između njih zaštićena i spokojna homoljska prečaga. Okolo planinski venci, u kotlini pobrđe i proplanci a u srcu Homolja svoje zemaljske dane broji Žagubica. Zastala na pola puta od ruralnog ka urbanom. Tragovi jednog i drugog mogu se videti na svakom koraku.

Urednik: Vladimir Novaković
Autor teksta: Dragan Stojanović
Snimatelj: Pavle Tanasijević
Montažer: Jakša Bakočević