Trezor

Hronologija razaranja: 24. marta 1999. u 20 časova počeli vazdušni napadi NATO: nakon neuspelih pregovora o rešenju kosovske krize u dve runde u Francuskoj, kao i neuspele misije američkog izaslanika Ričarda Holbruka u Beogradu, Skupština Srbije izjasnila se protiv dolaska stranih trupa na teritoriju Kosova i Metohije, Generalni sekretar NATO Havijer Solana izdao je snagama zapadne alijanse naređenje za početak agresije na Saveznu republiku Jugoslaviju; 12. aprila bombardovan je most u Grdeličkoj klisuri preko kojeg je prelazio putnički voz - više od 50 poginulih; 14. aprila u napadu na izbeglicku kolonu na Kosovu najmanje 75 poginulo, a 25 teško ranjeno; 22. aprila objavljeno da je u dosadašnjim napadima poginulo 517 civila, među kojima je 13 dece. Povređeno je 4.500 građana; 23. aprila u napadu na zgradu RTS u centru Beograda poginulo 16, povređeno više od 30 radnika; 27. aprila NATO je pogodio centar Surdulice, 17 poginulih, 11 ranjenih, srušeno i oštećeno 300 civilnih objekata; 29. aprila, Jugoslavija podnela tužbu Međunarodnom sudu pravde u Hagu protiv zemalja članica NATO za neovlašćenu upotrebu sile; 30. aprila najintenzivniji napadi od početka bombardovanja: avioni NATO imali su 600 uzletanja u toku 24 sata, u Beogradu pogođena zgrada Generalštaba VJ, zgrada federalne policije i kuće na Vračaru. Srušen telekomunikacioni toranj na Avali i antenski stub Studija B u Borči: 1. maja na mostu u blizini Prištine pogođen autobus, poginulo oko 50 putnika; 2. maja, prvi put upotrebljene grafitne bombe, koje su izazvale raspad elektroenergetskog sistema u Srbiji; 3. maja, pogođen autobus kod Peći, poginulo 20 osoba, a 43 je ranjeno; pogođena Televizija Novi Sad; UNHCR saopštio da je u toku samo jednog dana 11.600 kosovskih Albanaca stiglo u Makedoniju; 6. maja, ministri inostranih poslova sedam najrazvijenijih zemlja Zapada i Rusije (G-8) saglasili se u Bonu o principima kojima će se rukovoditi u političkim naporima za okončanje rata na Kosovu; 7. maja, u napadu avijacije NATO na centar Niša poginulo 15, a ranjeno 60 ljudi; 11. maja, Vazdušna flota NATO u Evropi utrostručena je od početka agresije i broji sada više od 1.000 aviona od kojih je jedna trećina američkih; 13. maja, Od početka vazdušnih napada na SRJ, više od 1.200 civila je ubijeno, a oko 5.000 ranjeno, izjavila novinarima u Beogradu Visoki komesar UN za ljudska prava Meri Robinson; 14. maja, u bombardovanju albanskih izbeglica u selu kod Prizrena poginulo je 87 osoba; 18. maja, SRJ saopštila da je spremna da razgovara o rešavanju kosovske krize na osnovu principa G-8; 25. maja, prema podacima UNHCR u Ženevi 957.913 osoba napustilo je Kosovo od marta 1998. godine, a od početka napada NATO 771.900; 27. maja, Slobodan Milošević i još četvorica najviših funkcionera SRJ i Srbije optuženi za ratne zločine pred Tribunalom u Hagu; 28. maja NATO pojačao napade, 790 poletanja aviona u toku 24 sata; nakon razgora Milošević-Černomirdin, SRJ saopstila da prihvata principe G-8 za rešenje kosovske krize i rezoluciju Saveta bezbednosti u skladu sa Poveljom UN; 31. maja najmanje 37 poginulih i oko 100 teško ili lakše ranjenih osoba, bilans je 40-časovnih napada NATO na skoro celu teritoriju Srbije. Istog dana NATO je saopštio da su avioni Alijanse 13 puta gađali "pogrešne" ciljeve i da su u tim napadima poginula najmanje 254 civila; 2. jun Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio zahtev Jugoslavije da članicama NATO naredi da obustave vazdušne napade na SRJ uz obrazloženje da na to nema jurisdikciju; Izaslanici Rusije, SAD i EU postigli u Bonu dogovor o mirovnom planu za Kosovo, u kojem nije precizirana komandna struktura tih snaga; 3. juna SRJ prihvatila mirovni plan dogovoren na tripartitnom sastanku u Bonu; 7. juna, mirovni proces zaustavljen, nakon što su prekinuti razgovori između predstavnika NATO i VJ o modalitetima povlačenju jugoslovenskih snaga sa Kosova koji su počeli 5. juna na jugoslovensko-makedonskoj granici; NATO nastavio bombardovanje pojačanim intenzitetom; 8. juna, ministri inostranih poslova G-8 u Kelnu postigli sporazum o nacrtu rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom se odobravaju mirovne snage za Kosovo čije će jezgro činiti NATO; 9. juna, predstavnici NATO i VJ potpisali u Kumanovu sporazum o povlačenju jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova; 10. juna 1999. Počelo je povlačenje jugoslovenskih snaga sa Kosova; NATO saopštio da obustavlja vojnu akciju protiv Jugoslavije. Sa povlačenjem vojske i policije Kosovo napustaju i Srbi i Crnogorci; Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju kojom međunarodnim mirovnim snagama pod komandom NATO odobrava da uđu na Kosovo, Kina se uzdrzala od glasanja. Predsednik SRJ Slobodan Milošević čestitao građanima mir.

Naši prijatelji u svetu - U Redakciju za istoriografiju 21. februara 2009. tehničar Bora Urošević, sindikalni aktivista RTS-a doneo je dokumentaciju o nemačkim sindikatima i mirovnim organizacijama, čiji su predstavnici boravili kod nas tokom NATO agresije, a zatim po povratku organizovali razne vidove pomoći i podrške za obnovu života i rada u razrušenoj zemlji. Bliska saradnja između Saveza nemačkih i srpskih sindikata nastavljena je, a traje i danas. U okviru razgovora puštena su i dva VHS snimka iz dokumentacije Sindikata RTS: deo iz emisije Naši prijatelji u svetu snimljene maja 1999. godine u kome Rukovodilac banke podataka nedeljnika "Špigl" Rule fon Bizmark objašnjava razloge za dolazak u Srbiju u toku samog bombardovanja; deo iz emisije Studija B iz maja 2000. u kojoj je gost bila Brigite Domes koja objašnjava da su sindikalci Nemačke nakon povratka iz Srbije želeli da svojim nastupima u javnosti skrenu pažnju na medijsku blokadu koja je prisutna u svim namačkim medijima.

- Učesnici: Bora Urošević, sagovornik Bojana Andrić; novinar Rule fon Bizmark, Brigite Domes
- Snimatelj Dragan Munižaba, snimatelj zvuka Milan Đorđević, mikroman Kristijan Krbačević, rasvetljivač Dragan Hamović, saradnik snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, urednik Bojana Andrić
- Snimano 21.02.2009, premijerno emitovano 10.06.2009, reprizirano u "Trezoru" 10.06.2014, 17.05.2018. i 27.05.2019; Redakcija za istoriografiju

Stav - na pitanja Nenada J. Ristića o dolasku u Srbiju tokom bombardovanja i godinu dana nakon toga odgovarao je novinar, glumac, reditelj Rolf Beker predsednik Sindikata medija Severne Nemačke za grad Hamburg. U razgovoru on ističe da bombardovanje nije bilo humanitarnog karatkera već je direktno upereno protiv civila, da je negativna propaganda u Nemačkoj bila zastrašujuća, delegacija Sindikata Nemačke pokušala je da tu sliku promeni i razbije medijsku blokadu u čemu je delimično uspela. Beker smatra da se agresija protiv Jugoslavije nastavlja drugačijim sredstvima - sankcijama koje će opet najviše pogoditi civilno stanovništvo.

- Učesnici: Rolf Becker, Nenad J. Ristić, prevodilac Biljana Kožuvara Vandelo
- Emitovano maja 2000, produkcija YU INFO; reprizirano u "Trezoru"10.06.2009. i 27.05.2019

Sedam mostova - Poseta predstavnika Nemačkih sindikata Srbiji usledila je povodom obeležavanja desetogodišnjice bombardovanja RTS; oni su takođe predstavnici Nemačkog pokreta za mir koji daje novčana sredstva za školovanje dece poginulih radnika RTS, finansiraju porodice poginulih na mostu u Varvarinu i Dečiji dom u Kragujevcu. Gabriela Zenft i Frank Skišus se trude da Srbiju prikažu svojoj javnosti u drugom svetlu, kao i besmislenost postojanja NATO organizacije. Za vreme obeležavanja godišnjice NATO agresije, organizovali su proteste u Nemačkoj. Njihov cilj je da pokažu da Nemačka država želi da pomogne Srbiji i da nije ceo nemački narod odobravao bombardovanje Srbije. Potom sledi susret predstavnika Nemačkih sindikata sa porodicama poginulih radnika, razgovor i predaja pomoći koju su doneli iz Nemačke. Domaćin susreta bio je Savez samostalnih sindikata Srbije u Dečanskoj 14, u Beogradu.

- Učesnici: predstavnici nemačkih sindikata Gabrielle Senft, Frank Skischus; predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u grafičkoj, izdavačkoj, informativnoj delatnosti i kinematografiji Rajko Simić; predstavnik Samostalnog sindikata RTS Bora Urošević; novinar satelitske redakcije Tanja Adamović; prevodilac Jasna Marin; vozač Dragan Pilipović Kali; članovi porodica poginulih radnika Televizije Beograd: Dragana Joksimović i ćerke Marija i Milica; Mira Jovanović; Vlada Jontić; Draga Janković i sin Aleksandar; Gordana Stukalo
- Snimatelj Borislav Ristović, asistent Bojan Danilović, snimatelj zvuka Slobodan Mišić, mikroman Miloje Ilić, rasvetljivač Miroslav Davidović, organizator Gordana Grdanović, saradnik simatelj Milena Jekić, montažer Nada Zildžić Dodig, autor Bojana Andrić
- Snimano 24.04.2009, premijerno emitovano 10.06.2009, reprizirano u "Trezoru" 10.0.2014, 05.06.2018. i 27.05.2019; Redakcija za istoriografiju