Историја науке, Јован Жујовић

Јован Жујовић (1856-1936) утемељивач геолошке науке у Србији, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, политичар, министар, председник Српског геолошког друштва... Научник светског угледа, бавио се и археологијом, палеонтологијом, петрографијом и агрогеологијом.

После завршеног факултета на Сорбони и Антрополошке школе, први школовани геолог, археолог и антрополог, постао је професор геологије и минералогије на новоформираној Катедри за геологију у Београду.

Из Париза је понео, не само савремени приступ настави, него и поларизациони микроскоп, што је тада представљало револуционарни преокрет у науци. Са изузетним еланом посветио се геолошком проучавању земље
Са сарадницима је проучавао минерале, стене, руде, фосиле, минералне воде и истовремено дефинисао геолошку терминологију на српском језику. Израдио је прву геолошку карту Србије, написао неколико уџбеника, штампао научне радове у домаћим и страним часописима, основао Геолошки завод, покренуо стручни часопис, формирао Српско геолошко друштво...
Када је 1905. године основан Београдски универзитет, Јован Жујовић је био један међу осам предавача, који су бирали остали наставни кадар.

Уредница и сценаристкиња серијала Историја науке (у којем су портретисани великани, који су оставили препознатљив траг у науци) је Борислава Николић. Редитељ Иван Милановић.