Историја науке: Јован Цвијић

У серијалу "Историја науке", својеврсном ТВ лексикону научника у којем су портретисани великани и утемељивачи научних дисциплина у Србији, ова епизода посвећена је Јовану Цвијићу.

Географ, геоморфолог, професор и ректор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, али и члан више иностраних академија наука, Јован Цвијић је био и почасни доктор многобројних престижних европских универзитета.

Неуморни путник и истраживач, следбеницима је оставио капитална дела о Балканском полуострву и јужнословенским земљама. Најбољи познавалац овог региона и експерт за етничке проблеме и границе, био је агилни учесник Мировне конференције 1919. године.
Суверени познавалац неколико научних дисциплина истраживао је и етнографска, привредно-географска и друштвено-политичка питања која су била актуелна у балканским релацијама тога времена.
"Уколико из веће историјске даљине буде посматран мој рад - од стране бољег научника, моћи ће се и боља оцена мога рада дати. Али, ја никада не заборављам ово: када се узму дуги размаци времена - све су истине привремене!"

Емисија је снимана у Музеју Јована Цвијића, Ректорату и Архиву САНУ. Лик великана "оживео" је Раде Херцег. Уредница и сценаристкиња је Борислава Николић, а редитељ Иван Милановић.