Читај ми!

Квадратура круга- Презимена и паприке из Доње Локошнице

Презимена се код Срба јављају у 11. веку, а већина српских презимена установљена је између 12. и 16. века. Као обавезан вид идентификације презимена су у Србији уведена тек 1851. године уредбом кнеза Александра Карађорђевића. Међу више хиљада презимена која се јављају у српском народу, најнеобичнија су она која носе Херцеговци.

Готово половина њихових презимена не завршава се суфиксом -ић већ разним другим наставцима као што су :-ав, -ов, -ја, -ељ, тако да само на суфикс -ељ постоје презимена као што су: Шешељ, Гудељ, Антељ, Пецељ итд.

Данас у Херацеговини можете срести људе који се презивају Битанга, Ждеро, Зликовац, Гузина, Зломислић, Гаће и Карагаће, Кураица, али и Самарџија, Кујунџија, Обућина, Шегрт итд. Ко је, када и зашто Херцеговцима надевао таква презимена сазнаћете у овом издању Квадратуре круга.

Аутор Бранко Станковић