Београдско благо- Астрономска опсерваторија на Звездари

О здању које је, у време када је подигнуто, представљало најмодернију опсерваторију у Европи, значајан пример модернизма пројектанта Јана Дубовија, чешког архитекте, и једну од најбоље опремљених, биће речи у данашњем Београдском благу

Заштићено културно добро од 2001. године, Астрономска опсерваторија на Звездари грађена је од 1930. до 1932. године. Брежуљак на ободу града, у то време далека периферија - 6 километара од центра, од милоште је зван "баба Ружин крај". На највишој тачки тадашњег Великог Врачара, коти 253 метара надморске висине, уздигнутој над самим Дунавом, на Лаудоновом шанцу, изграђен је објекат који је представљао најкомплексније архитектонско-урбанистичко решење до тада реализовано у Београду.

Уредница и ауторка емисије је Невена Милић.