Читај ми!

Хајдучија у Србији и Југославији: Хајдучија између анархије и аутократије

У трећој причи о хајдучији у Србији на прагу 20. века бавимо се у крајњем последицама овог феномена који је обележио предходних 50 година - упињања државе да се "удржави", уреди и ојача с једне стране и чињенице да је на овим просторима почетком 20. века постојао највећи број паравојних јединица на свету!

И управо ту између анархије и аутократије отварамо нашу наредну причу о политичкој, тачније партијској злоупотреби хајдука и хајдучије чије последице или оставштину живимо као друштво и дан данас.

Хајдучке дружине као паравојне јединице успостављају готово паралелну власт у ондашњој Србији спроводећи на свој начин одређену партијску политику - најчешће политику ондашње Радикалне странке.

То је ишло тако далеко да је на пример у периоду од само седам година крајем 19. века убијено чак 377 Напредњака, 60 породица се иселило из Србије а на стотине је пребијано, мучено, уништавана су им имања... Сматрали су их "Радикалском војском" а наш новинар Пера Тодоровић у својим извештајима са највећег судског процеса хајдуцима у Чачу (1897) називао их је и чедом полиције, невероватне корупције и немоћи власти која није могла да се избори са овим проблемом.

Ови политички острашћени хајдуци су се у једном периоду толико осилили да су себе доживљавали као извршиоце државног посла који имају своју мисију. Са оваквом атмосфером у земљи улазимо у 20. век чији почетак су обележили изузетно бурни и крвави историјски догађаји који нам се нису, сада је јасно, догодили случајно.

Анимације у серијалу је одрадио Алекса Гајић, графичку обрадиу Борко Ћирић, музику компоновао Дејан Пејовић - Пеја, директор фотографије је Милан Станић, монтажу потписује Владимир Радовановић а уредник и аутор серијала је Оливера Панчић