Трезор

На данашњи дан 1869. рођен је Махатма Ганди

Гандијев пут истине - замолили смо наше старе знанце, проф. Александра Петровића и мастер филолога Александру Стевановић, да нам открију бар делић доживљаја са својих путовања по Индији и изучавања мислиоца Махатме Гандија и његовог дела који живи и данас. Они су, свако за себе, боравили у разним годинама и у разним крајевима Индије, тако да се њихове приче додирују, утисци допуњују, а њихова изучавања и велика љубав према Индији, наравано увек и према Гандију, појединачна мала и велика открића су остварена у заједничком делу, преводу и приређивању књиге Записи о Индији Кнеза Божидара Карађорђевића који је 1896. боравио у Индији. Књигу је издала "Матица српска" 2018, а 2019, поводом 150 година од рођења Гандија наши су саговорници били активни на трибинама, предавањима, увек са поруком, насталом из две Гандијеве кључне замисли: ахимса - ненасиље и сатјаграха - оданост истини. Получасовни разговор снимљен на Сплаву "Вива" на Дунаву, завршио се обећањем да ће нам ове јесени детаљније говорити о књизи Божидара Карађорђевића, коју је приредио и предговор написао и с француског превео проф. др Александар Петровић, а са енглеског превела, коментаре и поговор написала Александра П. Стевановић.

- Учесници: проф. др Александар Петровић, културни антрополог; филолог Александра Стевановић, истраживач Центра за проучавање језика и књижевности Универзитета у Крагујевцу; саговорник Бојана Андрић

- Уредник истраживач Маријана Цветковић, сниматељ Душан Живковић, асистент Саша Тодоровић, сниматељ звука Миљан Грубановић, расветљивач Небојша Милосављевић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Нада Додиг Зилџић, уредник Бојана Андрић

- Снимано 10.09.2020, премијерно емитовање; Редакција за историографију

Душа Индије, Линк - Светолик Митић враћа нас у прошлост, у тридесете године двадесетог века, у Индију. Богатим архивским снимцима представљен је Махатма Ганди, рођен је 2. октобра 1869, убијен 30. јануара 1948. године. Митићеве уводне речи: "Упознаћемо човека како је својом необичном појавом обележио једно време и читав овај наш век. Он је чврсто веровао и то је проповедао да је добро јаче од зла и да се благошћу, толеранцијом и ненасиљем може човек изборити за своју слободу и своја људска права. И успео је. Он се зове Махатма Ганди. Реч махтма значи душа. И он је заиста био душа Индије. За стотине милона сиромашних и потлаћених Индуса, Ганди је био светац који хода. А ходао је кроз бескрајна пространства Индије огрнут само белом сукненом тканином. Живео је као испосник који је свој живот и чудесну снагу мршавог тела посветио својој земљи у јединој страсти да је ослободи колонијалне доминације. Кап по кап Гандијеве доброте пунио је свом снагом његове земљаке и та благост била је јаче од свог оружја..."На кадровима ломаче на којој је спаљено тело Гандијево, а прах развејан по целој Индији, и кадровима огромна масе људи на испраћају, Скале Митић завршава емисију рећима: "Душа Индије остаје да живи као мит. Његов сарадник Нехру изразио је сву бол Индије и света на растанку са својим учитељем, рекао је:"Пријатељи и другови, светлост је отишла из нашег живота. сада свуда влада тама. нема више нашег вољеног Бабуа, како смо звали оца наше земље. То је страшан ударац не само за мене већ и за милионе Индуса. Збогом оче." Душа Индије је угасла. Махатма је отишао. Иза њега је остао исти свет, ни бољи ни гори. Махатма му је у наслеђе оставио љубав без мржње и насиља... па негде ће можда да се прими то племенито семе живота"

- Продуцент серије Раде Пејчиновић, организатор Снежана Родић Синђелић, музичка обрада Виктор Симћ, тонска обрада Љубиша Шпегар, сарадници Александар Баљковић, Милета Кечина, Мирослав Тешић; помоћник редитеља Јелена Радосављевић, текст и режија Светолик Митић

- Произведено 1996; Редакција документарног програма, уредник Божидар Николић        

Петак, 02.10.2020. на РТС СВЕТ у 0:05

У овом, другом делу представљена су сва седишта листа "Политика"

Простори "Политике", Људи Политике, 2. део - Гиша Богуновић води екипу "Трезора" од адресе до адресе "Политикиних" редакција и штампарија. Иде трагом више или мање старих записа, цртежа и фотографија, открива има ли видљивих сведочанстава да су на тим местима икада била седишта "најстаријег листа на Балкану". До 1941. године "Политика" је променила четири адресе: њен први радни простор био је у ондашњој Краља Милана 59 (данас Теразије 37), други у палати Батињол на Теразијама број 12, трећи негде у унутрашњем дворишту зграде у Краља Александра број 12. "Тек четврто по реду седиште редакције "Политике" било је прављено за њене потребе и по њеној мери. После две године боравка на Тргу Николе Пашића, редакција се преселила у зграду које је била једна врста синтезе пословне и породичне функције. Суживот тих функција био је преседан у архитектури међуратног Београда. Од тренутка када је у заглављу листа осванула нова адреса Поенкареова број 33, Дом Политике израста у медијску кућу најразноврснијих журналистичких служби" - говори Богуновић за камере "Трезора" стојећи испред Дома Политике, данас на адреси Трг Политике број 3, а у кадру се по дубини види на броју 1 - палата "Политике" изграђена 1968, у којој редакција дневног листа данас није и једини станар. Описује се међутим време када су окосну снагу редакције чинили др Слободан Ф. Рибникар и Владислав С. Рибникар, Милан Гавриловић, Јован Тановић и Миомир Миленовић, а у свакодневном стварању листа учествовала прва имена уметности и науке Краљевине Југославије: Милош Црњански, Иван Ђаја, Бранислав Нушић, Вељко Петровић, Милан Грол, Растко Петровић, Милан Кашанин, Марко Ристић, Јован Дучић, Бранко Ћопић, Иво Андрић...

О просторима "Политике", својим колегама и животним ситуацијама у Дому "Политике", палати "Политике" и згради у Цетињској број 1 сведоче и "Политикини" новинари Борко Гвозденовић, Олга Божичковић и Даворин Дарко Рибникар.

Из критике објављене после првог дела Људи Политике: "... Па како онда изгледа лиценца за успешан медиј на Балкану? Одговор на ово питање добили смо можда у касним ноћним сатима, у четвороделном серијалу "Трезора" под називом "Људи 'Политике'". Аутори Бојана Андрић и Слободан Гиша Богуновић су основе истоимене Гишине књиге Људи 'Политике - Лексикон сарадника 1904-1941" реконструисали уз употребу архивске грађе, у причу о медијској кући са угледом, традицијом и људима који су је градили. У скромним продукционим условима, овај серијал на РТС2 је успео да прикаже све важне аспекте ове медијске куће. Имате осниваче (власничку структуру, речено данашњим језиком) који су угледни и образовани људи, са мисијом да унапреде друштво. Власници и запослени живе једни поред других, пише се савремено, јасно, са богатом ерудицијом и акцентом на културу у најширем смислу. Сарадници нису плаћена пискарала већ људи од ауторитета, културни и научни врх једне средине. У првом плану уредништва је утицај на друштво, а не профит, а свака реч се мери. Такође, Рибникари су имали визију политичких догађаја и били део ширег културног просотора (југословенског). Није без значаја и њихова левичарска опријентација. Иако су лако могли бити богати медијски тајкуни. "Политику " су уништили неки други људи, деведесетих година. И од тада се никада није потпуно опоравила. Рецепт за новинарство изгледа ипак постоји, само треба ноћу остати будан, погледати "Трезор" или прелистати предратне бројеве "Политике". (Драган Илић, "Време", број 1539, 2. јул 2020)

- Учесници: аутор књиге Слободан Гиша Богуновић, филозоф; саговорник Бојана Андрић

- Снимано 20.06.2019, премијерно емитовано у "Трезору" 23.06.2020; Редакција за историографију