Тунис, 3. део

Легенда каже да ако прошетате каменим уличицама плаво-белог града Сиди Бу Саида у Тунису, и закуцате тешким алкама од кованог гвожђа на највећа плава врата – срећа ће вас пратити. Тако је и било.

Имали смо среће да посетимо многа места у Тунису, који најчешће описују као медитеранску и афричку земљу са азурно-плавим морем, кристалним небом, обалама са белим песком, и необичним народом – Туарезима.

То номадско племе живи на југу земље. (Због издржљивости – један модел аутомобила носи то име.) Међу светским уникатима је насеобина првих становника Северне Африке – Бербера. У области Матмате, где се температуре пењу и до 50 степени Целзијуса налазе се пећински домови у песковитој земљи и кречњачким стенама.

Ту су снимани многи филмови: "Ратови звезда", "Енглески пацијент", "Чај у Сахари", "Потрага за изгубљеним ковчегом", и Стингов спот "Пустињска ружа". Ово место има своју историју.

Тунис је земља арапских зачина, маварских прозора и дрвених резбарених врата, берберских боја, сахарске тетоваже, турског пецива и француске железнице. Ова земља има изузетно важан географски и стратешки положај, јер се налази у средишту медитеранског базена, који је у прохујала времена навукао Тунису на врат многе освајаче.

И још нешто мање познато. Тунис има око три милиона стабала палми, и то је њихово национално благо. Њихово порекло, није медитеранско. Њих су донели из Саудијске Арабије, Јемена, Либана. Најбоље успевају у оазама. Отуда и правило. Где има палми, има и воде. Палме живе од 30 до 300 година, а понекад и хиљаду година. Њихов плод, урме, бедуини радо доручкују са млеком, козјим или од камиле.

И ове среде у Тунис вас воде сниматељ Милан Нешић и репортер Небојша Котлајић.