Блага Косова и Метохије: Ново Брдо

У доба доба краља Милутина с почетка 14. века, када је Ново Брдо доживело процват, са улица пуних људи избијала је врева на пет-шест, ако не и више језика у сваком тренутку.

Наснажнији град средњевековне Србије био је и финансијска престоница Европе. Прво насеље саграђано је највероватније половином 13. века када је почела експлоатација сребра и злата из оближњих рудника. Како је производња напредовала, било је потребно још вредних руку и заната. Српско домицилно становништво ускоро је добило нове комшије - рударе Сасе који су стигли из Немачке, Дубровчане, Грке, Баране, Которане, Албанце... Данас је Ново Брдо једна по површини од највећих општина на Косову, простире се на 90 квадратних километара, али и једна од најсиромашнијих. А некада се управо у овој тврђави одређивало шта колико вреди на тржишту. Ново Брдо је имало своју сопствену царину коју су закупили Дубровчани, а дуго година радила је и ковница новца основана средином 14. века. Јесте парадоксално, али Ново Брдо је свој зенит доживело после косовског боја. Остало је да пркоси турским освајачима све до 1455. године, пуних 66 година од страдања кнеза Лазара и његове војске.

У емисији говоре:

- становници Новог Брда и околине
- археолог др Марко Поповић
- историчар Александар Гуџић
- Ендрју Расел, UNDP Косово
- Либорд Клајд, Канцеларија ЕУ у Приштини
- Заменик градоначелника Новог Брда Бајруш Имери
- Градоначелник Новог Брда Светислав Ивановић

број коментара 0 Пошаљи коментар