Приступачан: Траг - Милован Глишић - тајна орловог пера (СЗЈ)

Лако је рећи оно што су књижевни теоретичари одавно установили као аксиом - да је Милован Глишић својим делом отворио еру српског реализма и постао родоначелник сеоске приповетке. Али, рефлексија његовог дела и његовог лика, иако је прошло једанаест деценија од Глишићеве смрти, досеже до данашњих дана и изискује нова преиспитивања, мада и подсећања нису сувишна.

Ваљевци с поносом баштине цињеницу да је Глишић био њихов земљак и суграђанин, а с посебном емоцијом истичу то они који су попут њега детињство провели уз градачке вирове и воденице, за које се оправдано сумња да су јако утицале на фантазмагорију, које има у чича Миловановој прози.

Глишићева свестраност је запањујућа и са аспекта данашњег вредновања. Слободно се може рећи да је један од бољих зналаца српског језика, који је инсистирао на реалним, кратким и тачним описима, сматрајући то квалитетом.

Иако је морао да напусти студије Глишић је био веома образован, полиглота без премца, преводио најзначајнија књижевна дела са руског, немачког и француског језика. Његови преводи Толстојевог Рата и мира, Гогољевих Мртвих душа и Тараса Буљбе и данас спадају у најбоље преводе на српски језик. Можда се најинтригантнији део литерарног опуса односи на увођење у књижевни живот првог српског вампира, Саве Савановића.

Милован Ђ. Глишић, Ваљевац рођењем, последњу етапу свога живота провео је у Дубровнику.

У документарној емисији о специфичној Глишићевој заоставштини говоре професор Михајло Пантић, професор Драгољуб Зорић, писац Радован Бели Марковић, бројни Ваљевци и понеки Дубровчанин - који се труде да од заборава сачувају ову посебну личност српске књижевности.

Ауторка: Татјана Манојловић
Редитељ: Бојан Воркапић
Сниматељ: Миодраг Мићић
Монтажер: Драгиша Ђокић

број коментара 0 Пошаљи коментар