Читај ми!

Између објектива и нишана, 105 година српске војне кинематографије

Прва филмска сведочења о борбама српске војске у Великом рату настала су 1916. године захваљујући Драгиши Стојадиновићу и Михаилу Михаиловићу који су, наредбом Врховне команде српске војске, основали кинематографску секцију и бележили пробој српске војске на Солунском фронту.

На темељима те кинематографске секције израсла је „Застава филм" која је више од седам деценија била сведок свих важних догађаја бурне историје неколико држава и њихових армија.

У својој историји „Застава филм" није неговала само наставне филмове за војску већ је снимила и низ документарних филмова који су награђивани на фестивалима у земљи и свету.

Седамдесетих година прошлог века „Застава филм" окупља бројне ауторе који доносе дух слободе и уносе нови филмски израз не само у документарном већ и у играном филму. У том периоду настало је пет играних филмова, а један од њих „Смрт паора Ђурице" био је у званичној номинацији за Оскара.

У богатој ризници „Застава филма" сачувано је око 10 милиона метара филмске траке и хиљаде сати видео-записа на магнетним тракама.

Баштина „Застава филма", која броји више од 2 000 филмских наслова, јесте сведок и хроничар једног времена, а истовремено трајан и необновљив ресурс који су више од седам деценија стварали људи разапети између објектива и нишана.

Уредник: Бранко Станковић
Снимателљ: Дарко Бурсаћ
Монтажа: Марија Баронијан Шашић