Четвртком у 9: Петер Хандке

Како у његовом писању унутрашњи свет постаје спољашњи свет и обрнуто? На који начин трагичан крај приче може да доведе до катарзе? Зашто каже да је Југославија његов покретачки ерос?

Због чега мисли да је време у коме живимо време неосвешћених маса? Колико је актуелна Шекспирова мисао да је "пакао празан а да су сви ђаволи овде"? Како је дошло до тога да постоје организације које манипулишу болом мајки које су изгубиле своје синове у рату на овим нашим просторима... само су неке од тема о којима говори аустријски нобеловац Петер Хандке у ексклузивном разговору који је дао Неди Валчић Лазовић у својој кући у Шавилу крај Париза, крајем децембра 2019.

Рођен 1942. у Грифену у Аустрији, Петер Хандке школовао се у Танзенбергу и Клагенфурту, у Грацу студирао права а у књижевни свет улетео попут метеора. Са двадесет четири године објавио је свој први роман, Стршљени, написао комад Псовање публике, а затим и Каспара. Са тридесет година иза себе има романе Голманов страх од пенала, Кратко писмо за дуго растајање и Ужас празнине, неколико великих драма и збирки поезије као и три филма - опус који му је већ тада доноси статус једног од најбољих и најсамосвојнијих европских аутора!

Крајем осамдесетих био је један од ретких, ако не и једини европски интелектуалац који је устао против разбијања Југославије. О Југославији и о Србији написао је бројне књига и путописне есеје, укључујући и Зимско путовање до река Дунава, Саве, Мораве и Дрине или Правда за Србију, због које ће 1996. у западним медијима бити покренута права хајка на писца чији ехо одјекује до данас. Југословенским темама бавио се, између осталих, и у делима "Понављање", "Моја година у Ничијој ували", "Питајући у сузама" о бомбардовању СР Југославије , "Вожња чуном или Комад за филм о рату" из 1999, "Моравска ноћ"...

Опус Петера Хандкеа броји преко деведесет наслова - позоришних комада, романа, есеја, поезије, филмова... За своју књижевност добио је све награде које један писац може да добије - све до оне највеће - Нобелове награде, која му је додељена неколико дана након његовог 77. рођендана, 10. децембра 2019. године.

Уредник и аутор Неда Валчић Лазовић
Сниматељ Дејан Јовановић
Редитељ Ивана Стивенс

број коментара 2 Пошаљи коментар
(понедељак, 03. феб 2020, 02:58) - anonymous [нерегистровани]

Шта значи дивља!?

Хандкеове белешке доживљавам као његову башту - коју наравно видим посредством камере, у неку руку као што се види књижевност - јесте помало дивља, и онда ту се појаве шкољке, старе милионе година и ко зна колико, разни патуљци, биљке, које више расту према свом нахођењу него према намерама самог градинара, двориште са стазицама које воде вани и упућују на дуге шетње истовремено скровивши арте факте из тог вањског света... све што бих даље могао да износим, нарушило би склад утиска, зато ћу ту да направим паузу, интермецо - остало препуштам емисији, попут детета, нека поведе мисли даље, даље, даље..

(субота, 01. феб 2020, 19:53) - Tea [нерегистровани]

Uzivanje

Gledala i slusala kao hipnotisana...kakav divan covek, dirnuo me je pravo u srce...