Aušvic – najcrnji dani istorije čovečanstva

Vlast nacističke Nemačke u januaru 1940. godine donela je odluku o osnivanju najzloglasnijeg koncentracionog logora Aušvic. U kampu smrti, kako je nazvan, ubijeno je više od milion i sto hiljada ljudi, među kojima je bilo milion evropskih Jevreja. Dan oslobođenja logora 27. januar u svetu se obeležava kao Dan sećanja na Holokaust.

Prvi zarobljenici

Aušvic se sastojao od tri glavna logora Aušvic 1 koji je otvoren prvi, u maju 1940. godine i u kome su stradali mahom Poljaci.

Najveći – Aušvic-Birkenau – otvoren je u oktobru 1941. godine i bio je logor smrti u kome je više od milion ljudi. Aušvic-Monovic otvoren je u maju 1942. godine i bio je radni logor u čijoj fabrici se proizvodila IG boja.

Prvi zarobljenici u kamp su dovedeni u maju 1940. godine, i to su uglavnom bili Poljaci koji su pružili otpor nemačkim okupacionim vlastima.

U septembru 1941. godine SS je na 600 sovjetskih zarobljenih vojnika testirao otrovni gas ciklon B koji je potom korišćen u gasnim komorama logora u kojima je većina zatvorenika ubijena odmah po prispeću u logor.

Ostali su umrli od sistematskog izgladnjivanja, prinudnog rada, nekontrolisanih epidemija, egzekucijama streljanjem i u medicinskim eksperimentima.

Obeležavanje zatvorenika 

Svaki zarobljenik u logoru imao je broj dok je slovo bila oznaka za nacionalnost a Jevreji su nosili i žute Davidove zvezde.

Svi zarobljenici svrstavani su u neku od šest kategorija: politički zatvorenik, Jehovini svedoci, iseljenici, raseljeni, socijalisti, kriminalci i homoseksualci.

Prema SS merilima, život Jevreja je vredeo najmanje zbog čega su mučeni najgorim metodama, izgladnjivani, izloženi ekstremnom radu i hladnoćama dok ne bi bili ubijeni u gasnim komorama.

Jugosloveni u Aušvicu 

Do marta 1942. godine u kampu su bili mahom zarobljenici iz Poljske ali je bilo i zarobljenika iz Češke, Nemačke i Jugoslavije. Od aprila te godine počele su deportacije Jevreja iz svih delova Evrope u Aušvic kao rezultat nacističkog "konačnog rešenja".

Prema nepotpunim podacima, u Aušvic je deportovano i ubijeno najmanje 12.000 Jugoslovena, mahom Jevreja, ali je među njima bilo i partizana i ilegalaca.

Život u logoru

Aušvic se sastojao od 28 blokova a svaki blok je bio predviđen za smeštaj 700 zarobljenika ali se u njima nalazilo i po 1.200 ljudi. Blokovi su bili bez osnovnih uslova za život, puni pacova, bez svetla, grejanja i dovoljno toaleta.

Radni dan u kampu leti je počinjao u 4.30 a zimi u 5.30, zarobljenici su dnevno dobijali pola litre vode, nejestivu supu za ručak i crni hleb za večeru.

Pokušaj bega

Od 928 zarobljenika, mahom Poljaka, koji su pokušali da pobegnu iz "kampa" samo 196 uspelo je da se domogne slobode.

Samo 7.000 preživelih 

Posle velikih borbi i pogibije oko 230 vojnika Crvene armije, logor je oslobođen 27. januara 1945. godine.

Po ulasku trupa Crvene armije oslobođeno je oko sedam hiljada preživelih zatočenika.

Taj datum je proglašen za Međunarodni dan sećanja na Holokaust.

Kada je Aušvic proglašen za memorijalni centar i muzej 1947. godine još deset godina su trajale ekshumacije.

broj komentara 10 pošalji komentar
(utorak, 18. feb 2020, 10:10) - anonymousPero iz Svedske [neregistrovani]

Sta je Najgore ??

Najgore je sto manje grupe danasnjih Intelektualaca
tvrde da "Ausvic"nije nikada niti postojalo..Naprotiv isti
tvrde DA "Gulag Arhipelag" Stvarno postojalo..

(sreda, 05. feb 2020, 17:21) - anonymous [neregistrovani]

Јесу ли криве жртве?

Шта може "армија од неколико милиона" ненаоружаних људи, стараца, жена и деце наспрам професионалне немачке војске?
Шта је могло неколико хиљада крагујевачких мушкараца, ђака и професора октобра 1941. кад их је неколико десетина Немаца одвело на стрељање?
Јесу ли наше жртве у Јасеновцу криве што се нису одупрле усташама?

(ponedeljak, 27. jan 2020, 11:59) - anonymous [neregistrovani]

Nemačka

se vrlo jeftino izvukla nakon oslobodjenja.Trebalo je to drugacije.Mi nikada nismo naplatili ratnu odstetu niti u jednom ratu.

(ponedeljak, 27. jan 2020, 11:51) - anonymous [neregistrovani]

ausvic

zar je bilo moguce da niko od toliko miliona nije znao sta ih ceka.Armija od toliko miliona ljudi bila bi ozbiljan protivnik nemcima.Nekako su cuteci isli u smrt, bez otpora.

(ponedeljak, 27. jan 2020, 10:31) - Cikago [neregistrovani]

,,slava svim herojima,,

Niko na svetu ne može negirati da je SSSR sa svojom vojskom dao najveći doprinos u slamanju kičme hitlerove monstrum države.
Ali se treba sećati i zločina,koje su vojnici crvene armije činili na tim teritorijama, nad nedužnim civilima.
Uzmimo samo Srbiju u kojoj su prilikom oslobadjanja iste,zarobljene antikomuniste odmah predavali u ruke njihovih neprijatelja partizana, koji su ih na licu mesta streljali i sahranjivali u masovne grobnice, kojima se ni dan danas ne znaju lokacije.

(ponedeljak, 27. jan 2020, 10:06) - anonymous [neregistrovani]

šokiran sam

Šokiran sam pojedinim komentarima ovde. Vidim da neki izjednačavaju Ruse i Crvenu armiju odnosno njihove "zločine" sa Aušvicom. Šta je sledeće? Da nije možda Hitler bio borac za slobodu, a Rusi nacisti? Pa ovo je smešno.

(ponedeljak, 27. jan 2020, 09:27) - Боки [neregistrovani]

Аушвиц

Аушвиц је био велика фабрика смрти, али по монструозности самог иживљавања Јасеновац је био много гори, смрт у гасној соби би била "спас" за Јасеновачке мученике, гдје су радиле каме, маљеви куке. Једини логор у коме се јављао и канибализам.
Посебно је трагично што се за разлику од Аушвица са српским (и осталим) жртвама Јасеновца "спрда", ја стварно не знам другу реч, играју се бројкама своде на трећи корен, певају песме величања крвника уздуж и попреко, црква им држи мисе помена, а омладина доји њиховом идеологијом. Самим по себи то је још једна ствар која Јасеновац чини горим од Аушвица, јер ове жртве су макар неку правду добиле, а нашима ће ускоро и статус жртве укинут.

(ponedeljak, 27. jan 2020, 08:49) - anonymous [neregistrovani]

Oslobodili su oni sve to, ali koliko su zla i sami počinili?

Koliko je tih oslobidoica na svojim rukama imalo krvi sunarodnika u samom SSSR proje op. Barbarosa.
Zamislite da je ostao pakt o nenapadanju koje su potpisali Ribentrop i Molotiv? Šta bi se desilo?

(ponedeljak, 27. jan 2020, 08:33) - anonymous [neregistrovani]

Crvena Armija

Jeste, ali su i oni činili zločine. Stravične zločine. Prije, tokom i poslije DSR!

(ponedeljak, 27. jan 2020, 07:09) - anonymous [neregistrovani]

Опасно помрачена идеологија

Толико зла из чистог хира!?

Слава свим жртвама!

Чињенице говоре, да је ипак тих година и у Пољској,Немачкој и код нас , кључни допринос у ослобађању од зла дала херојска Црвена Армија!
Делотворна борба ,нажалост уз сопсттвене војничке губитке! Слава им!

Да се никад не понови!