Čitaj mi!

Kako sprečiti ugovorene maloletničke brakove

Udruženje Romkinja „Osvit” iz Niša pozdravlja brzu reakciju nadležnih institucija u Blacu i hapšenje oca koji je svoju maloletnu ćerku prodao drugom muškarcu zbog ugovorenog braka. Dečji brakovi nisu deo romske tradicije, ističu u ovom udruženju, i navode da je potrebna zajednička reakcija svih državnih organa u suzbijanju rizika od dečjih brakova. Sa Anom Saćipović iz „Osvita” razgovarala je Lidija Georgijev.

Ana Saćipović je Romkinja, žena koja se kroz svoje Udruženje Romkinja "Osvit" već 18 godina u Nišu bori za svoju zajednicu, zato ću, Ana prvo da Vas pitam, da li Vas je poslednji slučaj iz Blaca iznenadio?

„Nije me iznenadio, samo sam jednostavno rekla evo još jednog deteta koje je izgubilo svoju budućnost i mogućnost da postane neko ko će samostalno da odlučuje, neko ko će da bude ekonomski nezavistan. Ja bih ovom prilikom zaista pozdravila reakciju i Centra za socijalni rad i policijske uprave zato što postoji zakonska regulativa koja nalaže predstavnicima adekvatnih resora da reaguju u situacijama rizika od dečijih brakova.”

Osnovni uzroci su pre svega veliko siromaštvo, zatvorenost romske zajednice u okviru romskih mahala, ističe Ana Saćipović:

„Naše društvo čini puno toga kroz afirmativne mere i Dekadu Roma da se unapredi obrazovanje romske dece i postižu se rezultati. Nažalost, još uvek postoje porodice koje nisu uspele da se izbore za svoja prava, da ostvare neko od svojih prava i još uvek žive u ekstremnom siromaštvu – što je porodica nerposvećenija, što je porodica zatvorenija ona ulazi u najlakša moguća rešenja za izlazak iz siromaštva i to je činjenica da oni svoju decu dozviljavaju i udaju kao maloletnike.”

Kako sprečiti ove pojave i ko je u društvu najodgovorniji?

Odgovorni smo svi, naglašava Saćipovićeva:

„Svako do nas pojedinačno, nevladin sektor je tu da radi na podizanju nivoa svesti o ljudskim pravima o tome da dečiji brak nije romska tradicija, da nije deo naše kulture, naših običaja, da je to nešto čime se krše osnovna dečija prava, da je to nešto što se sankcioniše, ali pre svega moram naglasiti da su odgovorni i predstavnici ustanova i institucija da svako u okviru svojih nadležnosti reaguje.”

Ana Saćipović ponavlja da je ovo pravi primer kako treba i policija, i centar, i nevladin sektor da utiču na suzbijanju ove negativne pojave.