Čedomir Jovanović je na Tviteru morao da umre

Čedomir Jovanović je umro, na Tviteru. U stvarnosti je živ, eno ga na Infektivnoj klinici, leče ga hlorokinom, kortikosteroidima, decamtazonom, trodonom, antibioticima, na infuziji je i kiseoniku, ako nekoga to već toliko zanima. I izlečiće se, napreduje terapija, i bolje je nego što je bio.

Osim, ako niste na Tviteru. Pošto je tu umro. I dobio ono R.I.P. valjda da autor te vesti, inače tip iz Čikaga, pokaže da mu je žao. Stvarno? Pa je zato izmislio i da je vest o Čedomirovoj smrti video nigde drugde, nego na sajtu RTS-a?!

Što sve zajedno govori, baš kao i gomila drugih izmišljotina, ne samo da je Tviter postao glavni generator ludila, nego i da je Čedomir, na Tviteru, takvom kakav je, i morao, da umre.

Morao je, jer naši tviteraši ne mogu da mu oproste, istovremeno, ni to što je izašao na izbore, ni to što žali za Srebrenicom, ni to što ne viče da je Vučić ludak huligan, ni to što neće na ulicu, da se bije sa policijom, ni to što ne misli da su pregovori o Kosovu izdaja, a pogotovo to što piše kako smo svi mi odgovorni za ono što se dešavalo ispred Skupštine, a naročito oni koji pozivaju "narod" na sumanute proteste i kamenovanje policije i nas samih.

Takvog, na Tviteru samo smrt i može da snađe. Ili stavljanje na neki od spiskova "nepodobnih", što je moda koja je zahvatila razne  tviter ludake, željne tuđe krvi, pošto svoju nikako ne bi da proliju.

Njima je sigurno bilo drago da pročitaju da je jedan od "neprijatelja" umro. I to na RTS-u, koji je takođe jedan od neprijatelja.

Baš kao što je "neprijatelj" svako ko se slaže sa Vučićevom formulacijom da kamenice nisu lek za koronu.

A Čedomir se slaže, i to javno. Šta ćeš više, nego da ga proglasiš mrtvim.

I da se naslađuješ, jer ti je to, naslađivanje svakom nesrećom, postalo osnovna preokupacija. Pa se naslađuješ haosom na ulicama; naslađuješ se povređenim policajcima; obožavaš kada su i novinari i snimatelji povređeni, pa imaš o čemu da seiriš; naslađuješ se kamenicama, molotovljevim koktelima, upaljenim automobilima, i svime što dokazuje da je ovo najgore mesto na svetu.

Da nije, čime bi se ti naslađivao? Nekom ozbiljnom politikom, bilo čijom, koja bi dala ozbiljne odgovore na ozbiljna pitanja.

Nikako, pošto u bilo kojem ozbiljnom odgovoru ti i tvoje parole ne postojite. One, kao i ti, postojite samo kada Srbija jeste najgora. Idealno mesto za vas, pa makar i svi ostali stvarno umrli.

Inače, Čedomir Jovanović je bio jedan od 98 pacijenata Infektivne klinike, u onoj noći, u kojoj je, prema dr Zoranu Radovanoviću, željnom istine, više od pedeset njih umrlo. I pokazalo kako je laž, kada je željna istine, nešto najgore što može da se desi.

Pardon, ima i gore. Čedomir Jovanović je, prošle noći, bio svedok 320 dolazaka bolesnih ljudi na Infektivnu, na pregled, testiranje, ili ostanak u njoj.

Što će, sve zajedno, da nas približi Radovanovićevoj laži, čineći od nje istinu.

No, to nije važno. Važno je da nam Tviter poživi. I naslađivanje. Bez obzira na broj žrtva, a i baš zbog tog broja. Što više, to bolje. Za umobolnike iz umobolnice.