Nesam znao da idem putom Vuka Karadžića i gde još greše pismeni

Od vremena Vuka Karadžića do danas izgradio se moderan književni jezik. Ali da li je Vuk i danas uzor kako treba pisati?

NESAM.Nesam školovala: Pogledajte kako danas izgleda Dželjana, ima 15 godina, a ide u 7. razred zbog virusa?!“, naslov je na jednom portalu.

U vesti je ironično prikazana Romkinja kako ne zna dobro srpski. A šta ako ni mi ne znamo?!?

Pošto se nijesam kaže kod ijekavaca, a nisam kod ikavaca, nesam je kod ekavaca. Tako bi bar trebalo da bude.

Vuk Karadžić je to pokušao da uvede, da ispravi, ali se žalio da se „podsmijevaju onima koji tako govore, ali svatko ko posao ovaj razumije mora priznati da je ovome narječju (ekavskom) pravilnije i priličnije nesam nego nisam…“

Nekada su se neškolovani podsmevali školovanima, dok je danas obrnuto. A ni jedni ni drugi nisu bili baš u pravu.

PUTOM. „Idemo težim putem u Srbiji“, mogli smo pročitati ne baš optimističku izjavu na jednom portalu.

U Srpskom rječniku, Vuk dao je primer „Stoji pod putom“ (doduše ne isključuje ni instrumental putem).

A šta je u pitanju? Prilikom određivanja nastavka za instrumental jednine imenica muškog roda, važno je znati koji je finalni suglasnik osnove.

Ako se osnova završava na meki suglasnik – lj, nj, j, š, ž, č, dž, ć ili đ, nastavak će biti -em: brojem, konjem, kraljem, nožem.

Nastavak -em će ponekad biti i kod imenica koje se završavaju na -ar ili -c: kritičarem (može i kritičarom), ocem.

Ako se osnova završava na tvrdi suglasnik, nastavak će biti -om. T je tvrdi suglasnik, pa stoga imamo: prutom, plutom, skutom, trutom. Zato bi trebalo i putom, ali…

Danas je pravilno i putom i putem. Ipak, oblik putem, iako u osnovi pogrešan, danas je uobičajen, a pravilan putom nam deluje neobično ili hrvatski.

U gramatici je kao u životu: idemo težim putem u Srbiji.

PAROPLOV. Sigurno je većina vas čula za Ustanovu kulture Gradske opštine Stari grad „Parobrod“ u Beogradu, u Kapetan Mišinoj ulici 6a. A šta mislite, da li se mogla zvati „Paroplov“?

Naime, kada su i Srbi počeli da se voze brodom čiji se motor pokretao parom, nazvali smo ga parAbrod (para+brod), što je kalk (prevedena reč) od nemačke Dampfschiff, ali reč je najdirektnije prevedena.

Vuk to nije prihvatio, dve reči povezane bez ikakvih jezičkih kriterijuma, te je predložio svoje rešenje: parOplov (plovidba pomoću pare).

Vukovo rešenje nije imalo širu upotrebu, preuzet je samo spojni vokal „o“ za prvobitni oblik (parAbrod) koji je preoblikovan u parObrod.

Kasnije smo takvih kalkova imali u izobilju: nadmoć, pravopis, brodolom, medeni mesec, zadnja misao, državni udar.

Neki od kalkova su uspeli i kao takvi bogate jezik, dok ima i onih kao parAbrod iz Vukovog vremena koji kao bukvalni prevod deluju kao strano telo u našem jeziku.

Danas više nemamo ni bukvalne prevode, već reči pozajmljene iz engleskog, kao što su mobing, diler ili daunloudovati. Da se parobrod danas pojavio, sigurno bi bio dampfšif ili stimšip.

DOGODIO SE NAROD. Kod Vuka smo mogli pronaći i ovakve konstrukcije: „Ako se prilika dogodi, molim vas da…“

Ili: „Kuriri se ne šalju svake neđelje, nego samo kad se dogodi posao za nji.“

Posle smo glagol dogoditi se povezivali sa dinamičkim pojavama: požar, sudar…

A onda… „Milun Zogović: Dogodio se narod, svi na jednu opozicionu listu“, u Crnoj Gori je sve napetije. Nego kako se to dogodio narod? Pa imenica narod nema dinamički karakter.

„Dogodio se narod“ je izraz književnika Milovana Vitezovića izrečen 1989, kasnije se kontruiše sintagma događanje naroda, a varijante su dogodila se demokratija i „Kako se dogodio vođa“ (naslov knjige Slavoljuba Đukića).

A Andrić je ovako pisao: „Otkako se svet rađa i ženi, nije bilo ovakvog tela s ovakvim hodom i pogledom. Ono se nije rodilo i izraslo u vezi sa svim onim što ga okružuje. Ono se dogodilo.“

Ponekad se Vuku vraćamo.

broj komentara 1 pošalji komentar
(petak, 03. jul 2020, 19:24) - anonymous [neregistrovani]

kalk

A zašto danas nemamo ni bukvalne prevode? Čemu služe državne institucije? Da li su medijski poslenici svesni svoje odgovornosti za sakaćenje jezika?

Pre neki dan na RTS-u u prilogu o ribolovu kaže neki pecaoš da hvataju ribu na određenom "spotu". Dakle, čak više nije ni pitanje prevoda - jer reći da znaš dobro *mesto* za pecanje je deo našeg pecaroskog slenga. Ovde je proces suprotan - naša reč se istiskuje i umeće njen prevod na engleski jezik! Mislim da je zurenje u, pre svega američke, medije i slepo ponavljanje viđenog/čutog/pročitanog do te mere otelo kontroli da se to graniči sa samoubistvenim ludilom.