Kako carinici odaberu koga će kontrolisati - švercere otkriva govor tela

Strani analitičari kažu da organizovani kriminal i šverceri ne miruju ni u vreme pandemije kada su granice manje više zatvorene. Vrlo brzo mogu da prilagode svoje aktivnosti i investicije i u našem regionu. Kako je bilo na našim granicama, u vreme vanrednog stanja i nakon toga, šta su naši carinici otkrivali na samoj granici, ali i na starim rutama za šverc? Rade Knežević, pomoćnik direktora Uprave carina kaže za RTS da je početkom pandemije bilo manje šverca, ali da su se krijumčari brzo prilagodili.

Rade Knežević je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da su kapacitete sa putničkog saobraćaja preusmerili na teretni, i takav režim još traje.

"U početku nije bilo krijumčarenja, pretpostavljam da je pandemija uticala na ceo svet, ali i na krijumčare. Kako smo se mi prilagođavali vanrednom stanju, tako su se i krijumčari prilagodili i vrlo brzo su krenuli sa svojim aktivnostima, i tako smo mi isto vrlo brzo počeli da pravimo rezultate u borbi protiv krijumčara", kazao je Knežević.

Krujumčari se, navodi, svašta - prvo su nalazili devize, strane valute, kasnije krijumčarenje ilegalnih migranata, lekova, tekstila i tekstilnih proizvoda.

"Uprava carina vrši i takozvane dubinske kontrole, po dubini zemlje, ali to rade specijalizovane ekipe za suzbijanje krijumčarenja. U našem arsenalu imamo i mobilne skenere bez kojih danas ne možemo da zamislimo rad. Savremena carinska administracija podrazumeva da obavimo prvi najsloženiji zadatak, a to je da ubrzamo protok robe i ljudi i tada nam najviše pomažu neinvazivne metode pregleda. Jedan kamion uz pomoć mobilnog skenera pregledamo za manje od dva minuta. To podrazumeva i postavljanje kamiona na traku, očitavanje slike, gledanje slike. Uz pomoć tog skenera ostvarili smo brojne rezultate", istakao je Knežević.

Dubinske kontrole se, napominje, organizuju prema saznanjima gde bi trebalo da budu postavljene ekipe koje će odrediti određenu kontrolu, zaustaviti određena vozila za koje se sumnja i, ukoliko poseduju neku robu, traže se dokazi da li su za tu robu plaćene carine i druge dažbine.

Dodaje da je relativno skoro bio pokušaj krijumčarenja cigareta sa teritorije Srbije ka Rumuniji.

"U pitanju je bilo prevozno sredstvo koje je prevozilo građevinske blokove, a u rezervoarima smo otkrili 5.500 paklica cigareta. Bez obzira na opremu, ljudski faktor je mnogo bitan. U ovom slučaju je bio klasičan ljudski faktor. Iskusne kolege su primetile građevinske blokove koji idu ka Rumuniji, da li je to u uopšte potrebno Rumuniji, razgovor sa vozačem, proradila je analiza rizika kod kolega, proverili su vozilo, videli su da sa rezervoarima nešto nije u redu. Onda smo koristili drugu vrstu opreme koja meri gustinu, takozvani busteri, videli smo da nešto nije u redu i onda smo morali da isečemo i da dođemo do robe, u ovom slučaju cigareta", naveo je Knežević.

Smatra da, na prvom mestu, carinici trebaju da budu psiholozi.

"Govor tela je nešto što je veoma bitno prilikom razgovora sa putnicima. To nam ukazuje da nešto možda nije u redi. Daje nam neku indiciju da baš njega izaberemo za pretres", izjavio je Knežević.

Prema njegovim rečima, u poslednjim nedeljama je otkriveno oko 120.000 tableta psihoaktivnih supstanci.

"To smo otkrili uz pomoć skenera. U pitanju je bio tank za vazduh koji se nalazio na prikolici i vrlo je teško otkriti da li se u njemu nešto nalazi. Opet je ljudski faktor mnogo bitan", rekao je Knežević.

Krijumčari se, napominje, i vodenim putevima.

"U pitanju je bila malverzacija, strani brod je bio u pitanju. Sinoć smo imali isti takav slučaj na rekama", rekao je Knežević.

Ono što je njega pogodilo i iznenadilo jeste to dokle su krijumčari spremni da idu.

"Kada se koristi neka ljudska muka, kada neko koristi bolesne ljudi i bolesnu decu da bi nešto prokrijumčario, to je na mene ostavilo najveći utisak".

Dodaje da je u početku pandemije je bilo manje šverca, ali su se krijumčari brzo prilagodili.