Pašalić: Potrebni mehanizmi za zaštitu žena od nasilja u kriznim situacijama

Zaštitnik građana Zoran Pašalić ukazao je na povećan rizik od nasilja nad ženama u kriznim situacijama kakva je aktuelna epidemija koronavirusa i apelovao na nadležne institucije da unaprede i razvijaju mehanizme kojima će se ženama u takvim situacijama pružiti svi vidovi pomoći s ciljem osnaživanja, osamostaljivanja i prijavljivanja nasilja.

Povodom 18. maja, nacionalnog Dana sećanja na žene žrtve nasilja, Zoran Pašalić navodi da se u situacijama krize sa najviše izazova susreću žene sa invaliditetom, žene na selu i Romkinje, koje su i pre pandemije bile u osetljivom položaju, i ističe da posledice pandemije - strah, neizvesnost, siromaštvo i ekonomska nesigurnost povećavaju rizik od intenziviranja nasilja u porodici, koje može dovesti i do tragičnih ishoda, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Zaštitnika građana.

Kako se navodi, iz tih razloga, Pašalić je tokom vanrednog stanja inicirao izmenu Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja Vlade Srbije, kako se na žrtve nasilja u porodici ne bi primenjivale mere zabrane kretanja.

Tom prilikom je istakao da je neophodno da nadležni organi u punoj meri primenjuju Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, a da žrtvama budu dostupne Sigurne kuće ili drugi vidovi alternativnog smeštaja, kao i druge mere pomoći i podrške u vreme vanrednog stanja.

Kaže da bi veliki korak ka unapređenju zaštite žena od porodičnog nasilja predstavljalo usvajanje Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i partnerskim odnosima, i pratećeg Akcionog plana, sugeriše Pašalić.

Zatim, neophodno je uskladiti Krivični zakonik sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, a posebno je potrebno dosledno, sveobuhvatno i blagovremeno primenjivati Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i druge propise, navodi Pašalić.

Smanjenju nasilja nad ženama najviše doprinosi podizanje svesti o apsolutnoj nedozvoljenosti i kažnjivosti rodno zasnovanog nasilja, u čemu izuzetno značajnu ulogu imaju mediji.

Pašalić naglašava da, istovremeno, mediji imaju odgovornost da poštuju profesionalne standarde i da se uzdrže od senzacionalističkog izveštavanja, relativizacije i opravdavanja nasilnika u slučajevima ubistava žena i drugih vidova rodno zasnovanog nasilja.

Vlada Republike Srbije je 2017. godine proglasila 18. maj za Dan sećanja na žene žrtve nasilja, a na osnovu predloga koji je potpisalo 8.000 građanki i građana koji je podržao i Zaštitnik građana. Datum je odabran u znak sećanja na 16, 17. i 18. maj 2015. godine, kada je čak sedam žena u Srbiji ubijeno u porodičnom i partnerskom nasilju.