Da li će šale o bejbi bumu zbog karantina postati stvarnost u Srbiji

Nakon svih velikih kriza i katastrofa u novijoj istoriji, posle kratkog vremena događao se bejbi bum. Stručnjaci u Srbiji, međutim, procenjuju da ćemo na bjebi bum posle epidemije kovida 19 ipak sačekati.

Posle svakog događaja koji je bio odlikovan povećanom smrtnosti, ratnih zbivanja, kriza, epidemije nastupao je kompenzacioni period. Gostujući u Jutarnjem programu, demografkinja Danica Šantić kaže da je to fenomen koji se izučava u nauci o stanovništvu.

 

Najizraženiji je bio posle Prvog svetskog rata kada je trajao dve do tri godine, dok je posle Drugog svetskog rata trajao mnogo duže.

Bejbi bum je počeo i pedesetih godina prošlog veka i trajao je prema nekim istraživanjima do sedamdesetih godina. U nekim zemljama, naročito na afričkom kontinentu, traje još uvek. Najveći porast stanovništva bio je 1962/63. i smatra se da se takav porast više neće ponoviti. 

Kada govorimo o istorijskom kontekstu, treba se osvrnuti na period bombardovanja 1999. godine i većina ljudi povlači tu paralelu. Statistika govori da jeste bilo više porođaja u periodu 2000-2002, kada se rađalo preko 70.000 beba, kaže Šantićeva. 

Rekordna je bila 2003. godina, kada je rođeno 78.000 dece. Tada se završio taj kompenzacioni period i od tada je sve manje rođenih beba u Srbiji. Danas je taj broj 64.000 novorođenčadi i mi kao država imamo problem sa nedovoljnim rađanjem, istakla je Danica Šantić.

Odluka o začeću determinisana ekonomskom situacijom

Uobičajeno je da se tokom velikih kriza ljudi zbližavaju, ne samo fizički nego se ostavljaju neki problemi za kasnije, a sada je trebalo sačuvati zdravlje, kaže sociolog Dalibor Petrović.

Kada je reč o planiranju porodice, odnosno da li ćemo imati više beba, Petrović nije optimista. Neka sociološka istraživanja pokazuju da je najveći deo, do 70 odsto začeća - planiran.

"Mislim da su ljudi u ovom periodu bili oprezniji i ostavili su odluku o začeću za kasnije tako da ne verujem da će neplanirane trudnoće to nivelisati", ističe Petrović. 

Sociolog Dalibor Petrović smatra da su ljudi i dalje veoma oprezni. "Ako uzmete podatke koliko je roditelja poslalo decu u vrtić to su jako niski procenti, ispod 10 posto. 

Odluka o začeću će na neki način biti determinisana ekonomskom situacijom i sada sledi taj produženi period gde će se ljudi "presabirati".

Kada se donosi odluka o začeću na prvom mestu u Srbiji je stalan posao, ako je moguće i nekretnina, pokazuju sociološka istraživanja. 

"Moja očekivanja su da ćemo za 9-12 meseci imati pad rađanja, a onda, ako ekonomske okolnosti budu povoljne, mogli bismo da imamo rast i da se to jedno godinu-dve oseti i onda se opet vratiti na prosek", rekao je Petrović. 

Epidemija će rezultirati manjim brojem dece

Doktorka Ana Mitrović Jovanović naglašava da je ovo jedna specifična situacija. 

"Mi zaključujemo šta ovaj virus može da učini trudnoćama samo na osnovu toga da se za poslednjih mesec dana trudnica inficirala i rodila dete. Imamo iskustva i mi u Srbiji i u svetu da su po pravilu rođena deca zaraženih trudnica, zdrava, ali i dalje ne znamo šta taj virus može da uradi ako je u pitanju rana trudnoća ili ako je žena na sredini trudnoće", kaže doktorka Mitrović Jovanović.

Savet naših stručnih tela, koji se bazirao na preporukama Evropskog i Američkog udruženja, bio je da se u ovom periodu ne radi ciljano na trudnoći.

Republička stručna komisija za vantelesno oplođenje dala je preporuku da se obustave procesi tokom trajanja epidemije baš iz tog razloga što se ne zna kakav je uticaj virusa. 

"Mislim da će ova epidemija rezultirati manjim brojem dece u nekom određenom periodu dok ne budemo sigurni da živimo u bezbednom periodu za ciljanu trudnoću", istakla je doktorka Jovanović.

Rezultati studija su pokazali da je virus pronađen i u spermi. Sada se dokazuje njegovo prisustvo i u vaginalnom sekretu tako da će meseci i godine pred nama biti polazna osnova šta možemo očekivati ako se desi neki drugi talas, rekla je u Jutarnjem programu dr Ana Mitrović Jovanović.

Ovo ne možemo porediti sa dosadašnjim iskustvima jer je ovo nešto što je iznenadilo i zateklo sve, kako na globalnom nivou, tako i nas u regionu i još uvek je jedna velika nepoznanica, zaključila je doktorka Jovanović.