Između istine i panike, šta je prava mera informisanja o koronavirusu

Izveštavanje medija o koronavirusu postaje medijska tema broj jedan – teme radi, a ne toliko radi zaštite zdravlja stanovništva, navodi za RTS Višnja Baćanović, sociolog. Ističe da su mediji jako moćno sredstvo kako za izazivanje panike tako i za slanje pravih i proverenih poruka, ali, kako kaže, jako je važno da se u bilo kakvoj vanrednoj situaciji koriste na način koji će pomoći građanima da se zaštite, da se zaštiti bezbednost zdravlja stanovništva i da se sačuvaju ljudski životi.

Višnja Baćanović je gostujući u Beogradskeoj hronici istakla da je najvažnije građanima pružiti tačnu i proverenu informaciju.

"U tom smislu je jako važno da informisanje bude pravovremeno, tačno, istinito i iz proverenih izvora koji ne treba da ostanu neimenovani. Takođe, bitno je i da informacija dođe do najrazličitijih grupa stanovništva, da se ne dogodi da osobe koje ne koriste internet nemaju neke određene informacije ili npr ljudi koji imaju oštećeni sluh, vid", objašnjava Baćanovićeva.

Govoreći o izveštavanju medija o koronavirusu navodi da to postaje medijska tema broj jedan – teme radi, a ne toliko radi zaštite zdravlja stanovništva.

"U slučaju korone to je globalno medijska stvar. Velika panika koja se stvara je globalna. Najodgovorniji su urednici i državni organi koji tačno treba da propišu vrstu informacija koje izlaze u javnost i način na koji izlazi u javnost. U ovom slučaju najmerodavnija je Svetska zdravstvena organizacija i izvori koje ona odobri ili naravno ovlašćeni organi država – Italije, Kine, ali je jako važno da informacije budu proverene i da nema neimenovanih izvora i da kada govorimo o nečemu, govorimo sa jasnim podacima, jasnim upustvima građanima šta da rade i kako mogu da se zaštite", objašnjava Baćanovićeva.

Dodaje i da za neke neproverene informacije koje mogu imati ozbiljne posledice treba da neko da snosi odgovornost.

broj komentara 0 pošalji komentar