Dobra izolacija i prozori mogu da umanje račun za grejanje za 20.000 dinara

Unapređenje energetske efikasnosti je jedna od ključnih mera borbe protiv klimatskih promena i zagađenja. U to se već dosta ulaže, a analize pokazuju da su domaćinstva najveći potrošači - 300.000 kuća u Srbiji još nema termoizolaciju, a stare stambene zgrade su najveći rasipnici energije.

Sve nove zgrade treba da su i energetski efikasne, a stare građevine moraju u energetsku obnovu. Dosta javnih objekta je sanirano, ali zbog neracionalne potrošnje, Srbija godišnje gubi 49 odsto energije.

Od svih objekta 75 odsto su stambeni objekti, naveo je Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije. To jasno pokazuje, kako je rekao, koliko se može energije može uštedeti.

"Naše zgradarstvo troši dva do tri puta više energije nego Zapadna Evropa", kaže Mitrović.

Primenom mera energetske efikasnosti, sa dobrom termičkom izolacijom i novom stolarijom, stan od 50 kvadrata godišnji trošak za grejanje može da se smanji za 20.000 dinara.

"Ukoliko se radi, na primer, na jednoj zgradi koja ima 100 stanova negde oko 6.000 kvadrata ulaganjem u energetsku efikasnost i prelazak sa G klase na C klasu energetske efikasnosti dovodi do godišnje uštede od čak 40.000 evra", kaže dr Mirjana Laković, vanredna profesorka na Mašinskom fakultetu u Nišu.

A upravo je zadatak energetskih menadžera da u svojim sredinama označe objekte koji su najveći rasipnici energije, predlože planove energetske obnove i savetuju građane kako da štede enregiju. Iako je sve lokalne zajednice sa više od dvadeset hiljada stanovnika zakon obavezao da imenuju te stručnjake, mnoge ih još nemaju.

"Otprilike nekih 45 procenata opština koje su bile dužne da imenuju energetske menadžere one su imenovale i počele su da dostavljaju godišnji izveštaj o potrošnji energije. Za ostale koje ih nemaju predvideli smo da preduzmemo inspekcijski nadzor nad tim oštinama", kaže Miloš Banjac, pomoćnik ministra energetike.

Neophodna je stalna kontrola tržišta građevinskog materijala kao i projektovanja i izgradnje objekata.

"Energetski efikasni materijali, termička izolacija, energetski efikasna stolarija daje rezultate samo ako je pravilno ugrađena. Ukoliko dođe do greške pri ugradnji stvaraju se toplotni mostovi, dolazi do velikih transmisionih gubitaka čak do pojave buđi u stanovima što narušava komfor", kaže Mirjana Laković.

Siniša Mitrović navodi da u ovom momentu postoji obaveza izdavanja energetskih pasoša za novogradnju i za sve stare objekte koji se rekonstruišu.

Evropska unija stalno zaoštrava direktive o energetskoj efikasnosti. Članice su obavezne da šalju godišnje izveštaje o napretku u toj oblasti. Upravo je Evropska komisija pokrenula postupak protiv Hrvatske zbog kašnjenja tog izveštaja.

broj komentara 13 pošalji komentar
(četvrtak, 20. feb 2020, 00:32) - anonymous [neregistrovani]

ZAPAD?

Zavisi o kom zapadu govorite. Nemačka, Austrija, Holandija ili na žalost Španija u kojoj živim i celu zimu mislim da imam promaju pored zatvorenih prozora. Nije ceo zapad jednak. Ovde je gore nego u stanu mojih roditelja u Srbiji koji ima 50 god!!!

(sreda, 19. feb 2020, 17:21) - anonymous [neregistrovani]

Gradnja

Lepo je sve to,ja sam radio fasadu ali država treba nešto da izregresira.Daje nešto ali slaba vajda.Ako hoće uštedu može pola pola pa eto ùštede kao na zapadu ovako slaba vajda.Kad finansiramo sami dosta košta ali moramo ovde važi snadji se.

(sreda, 19. feb 2020, 09:59) - anonymous [neregistrovani]

Energetska efikasnost

Slusam pricice o ustedama, kad bi sve dihtovalo i bilo izolovano stiroporom....
Te ustedece se 20.000 godisnje, te podici ce se energetski razred.
A mene kao vlasnika stana starog 50 godina niko ne pita OTKUD da iskopam te pare da uradim izolaciju i promenim stolariju?
Zar mislite da to ne bih uradio, a da imam uslova, tj. novca?
Da li vi uopste znate koliko kosta na danasnji dan da se izoluje zgrada i promeni stolarija?
Kazete - otplatice se ulaganje.
Mozda. Za 30 godina.
Nazalost to ulaganje ja nemam odakle da ulozim.

(sreda, 19. feb 2020, 09:23) - Žika Markovic [neregistrovani]

Izgleda propalo

Kao što propada malterisana fasada,izolovana sritiporom propada još brze

(sreda, 19. feb 2020, 08:55) - anonymous [neregistrovani]

jedan primer

Kod nas je Balkon direktno vezan za drevnu sobu.To jest izmedju betona na balkonu i dnevne sobe ne postoji izolacija.To direktno vice hladnocu kroz betonsku plocu u stan.Na tome se mora raditi jer se tako velika kolicina energije izgubi.

(sreda, 19. feb 2020, 08:39) - Vladimir [neregistrovani]

Zato bi trebalo da postoje regulacije Sistema i strukture Drzave!

Sve se to da regulisati zakonskim gradjevinskim normama o kvalitetu izgradnje i kolicini zahtevane izolacije!To je nesto na sto drzava treba da insistira kroz izdavanje gradjevinskih dozvola nakon kontrole gradjevinskog plana, a ne da se sve prepusti nekakvom preduzimacu kojemu je jedini interes da napravi jeftino a proda skupo!Ako bi se to zakonom regulisalo, gradjevina bi zaposlila jos ± 50% svakojakih projektanata i novih preduzeca koji bi pravili kvalitetnu izolaciju, duple ili troduple prozore i drvenariju.A sto se tice odrzavanja, odrzavanje se radi na ± 8 godina a ne nakon gradjanskog rata i raspada neke Jugoslavije!!!

(sreda, 19. feb 2020, 06:59) - anonymous [neregistrovani]

prvo javna preduzeca

dok se ne dodje do POSTENOG I MERLJIVOG sistema distribucije i naplate grejanja - nema nista od poboljsanja! Kada sam pitao komunalno preduzece kako znaju koliko sam potrosio kalorija kazu da je to komplikovano da mi objasnjavaju i da ONI mere! Dakle...radimo na rec!!!!
Znate onu kad je Mujo igrao poker...na rec! Krenule ga karte...

(sreda, 19. feb 2020, 00:39) - A.Semjonov [neregistrovani]

Evroski zakoni

Krovna, zidna - podrumska Izolacija, viseslojna prozorska stakla sa osnazenom termo stolarijom kao i gasni HR kotlovi u vecini evropskih zemalja kvalifikuje se za drzavne subvencije do 30 procenata po adresi. Slican zakon bi trebalo usvojiti i u Srbiji.

(sreda, 19. feb 2020, 00:30) - Zoran [neregistrovani]

40.000 evra

Profesorka, ako je 20.000 din godisnje u evrima oko 165 evra, puta 100 stanova od 50 metara kvadratnih (prosek u zgradi) onda je to 16.500 evra godisnje a ne 40.000. Drugo, kad vec racunate ustedu, valjda znate da izracunate koliko kosta ugradnja izolacije i novih prozora. Trece, valjda imate i podatak o tome posle koliko godina ce ta izolacija trebati da se zameni. Dokle vise sa nepotpunim analizama?

(utorak, 18. feb 2020, 23:43) - anonymous [neregistrovani]

Fali

Fali jos da se napise koliko kosta dobra izolacija i prozori..