Tri "da" spasilo i produžilo 12 života

Od početka godine tri "da" i 12 spasenih i produženih života transplantacijom. Tokom cele prošle godine, bilo je petnaest saglasnosti porodice, od početka ove godine već tri za doniranje organa.

U ovom trenutku oko 2.000 ljudi čeka na transplantaciju srca, jetre pluća, bubrega.

Od početka godine urađeno je 12 transplantacija: presađeno je šest bubrega, tri jetre, dve rožnjače, a jedan 15-godišnjak dobio je srce - i to je prva pedijatrijska transplantacija srca u ovoj godini.

Anesteziolog Nataša Petrović iz Tima za transplantaciju jetre Urgentnog centra kaže da su pacijenti dobro i da se navikavaju na svoje nove organe, na novi život.

Prema njenim rečima, u pitanju su mladi i radno sposobni ljudi i očekuje da će se vratiti normalnom životu.

Doktorka je navela da je insuficijencija jetre i bubrega povezana sa velikim invaliditetom i da takvi pacijenti "ne dočekaju neke velike godine".

Zato je važno povećati svest o značaju doniranja organa. 

Ističe da je pet donora za mesec i po dana dalo saglasnost u trenucima nenadoknadivog gubitka ne misleći samo na sebe, na svoju tugu i nesreću, nego i na druge ljude i njihovu muku.

"Ne mogu ni da zamislim koliko je to teško i u ime svih transplantiranih pacijenata ja im se neizmerno zahvaljujem", rekla je doktorka Petrović.

broj komentara 2 pošalji komentar
(nedelja, 26. jan 2020, 15:24) - Valerio Moralbito [neregistrovani]

Imao sam

nesrecu da mi se rodi dete sa daunovim sindromom. Odbacio sam ga i pozeleo da se nije rodilo.Zeleo sam normalno dete.Dete je umrlo nakon godinu dana prirodnom smrcu.Mislite da sam se bolje osecao?Ne.Osecao sam krivicu jer sam ga odbacio. Grizu savesti kao da sam ga ubio.Pao sam u tesku depresiju koju je potpomoglo konstantno prebacivanje bivse supruge zbog toga sto sam odbacio "njeno dete" i tako, sve do razvoda.Pet psihijatrijskih hospitalizacija.Sada zamislite kada nekome od onih roditelja koji podlegnu pritisku "lekara" u "тренуцима ненадокнадивог губитка" pa pristanu da im "mozdano mrtvo" dete ubiju.Kada majka ode na grob (uzimaju samo organe mladjih osoba) pa pomisli "kako je mome cedu bez srca, bubrega, joooj meni jadnoooj"? Onda pocne trvenje sa supruznikom jer je on prvi podlegao pritisku "lekara" i nju uspeo da ubedi da drugome "pomognu" tako sto ce do kraja zivota uzimati lekove da ne bio odbacio presadjeni organ, a sebi odmognu!Da li razmisljate o tome da normalni ljudi imaju savest, kajanje, da je pravo na zivot zagarantovano Ustavom?Da li je "korist" od transplantacija vredna stete koju cinite na drugoj strani?

(nedelja, 26. jan 2020, 15:14) - anonymous [neregistrovani]

Molba

Da vratite mozdanu smrt a ne srcanu.Jer se moze desiti da se zivim ljudim pod dejstvom paralitickog gasa vade organi.