Makedonski izbori – ultimatumi, korona i audio-snimci

Zoran Zaev ili Hristijan Mickovski, najveća je nepoznanica pred prve izbore u Severnoj Makedoniji koji se održavaju usred sedmice. Nijedna od ukupno 15 stranaka koje učestvuju u trci za parlament ne može da očekuje rezultat koji će omogućiti samostalno formiranje vlade. SDSM Zorana Zaeva par procenata ispred VMRO-DPMNE. Moguća smena generacija na albanskoj političkoj sceni.

Iako je nekoliko hiljada stanovnika Severne Makedonije već glasalo, velika većina građana te države izaći će na birališta u sredu, kako bi odabrali sastav novog parlamenta i vladu koja će početi pregovore o članstvu u Evropskoj uniji.

Vodeće stranke, Socijaldemokratski savez Zorana Zaeva i VMRO-DPMNE Hristijana Mickovskog, prilično su glasno najavile poteze posle formiranja vlade, ali poslednja istraživanja javnog mnjenja navode na zaključak da nijedna od partija neće imati više od 38 odsto podrške među biračima, što suštinski znači da Makedoniju očekuju složeni pregovori oko sastava novog kabineta na skopskom bulevaru Ilinden.

Dodatnu komplikaciju u ionako složenu makedonsku političku scenu unela je Demokratska unija za integracije Alija Ahmetija, koja je gotovo ultimativno svoje učešće u budućem kabinetu uslovila postavljanjem Albanca na mesto premijera, prvi put od proglašenja samostalnosti te države pre skoro 30 godina.

DUI, najmoćnija albanska stranka u Severnoj Makedoniji još od trenutka kada su se gerilci Alija Ahmetija preselili u parlament, prolazi kroz ozbiljnu krizu zbog opšteg nezadovoljstva njenim radom među albanskim glasačima, što je na prethodnim izborima navelo oko 70.000 Albanaca da glasaju za SDSM i samim tim stave Ahmetija pred svršen čin, bar kada je reč o izboru koalicionog partnera.

Pravo glasa na izborima u Severnoj Makedoniji ima oko 1,6 miliona birača.

Pod pritiskom javnosti, Ahmeti je odlučio da podigne uloge, pa je tokom kampanje u više navrata najavljivao prvog Albanca na čelu vlade u Skoplju. Pod sloganom "Zašto da ne?" (Pse jo), Ahmeti je poručio i da u pregovore o sastavu nove vlade neće ni ulaziti bez garancija da će se njegov kandidat Naser Ziberi naći na čelu novog kabineta.

Koalicija okupljena oko SDSM-a i Zorana Zaeva je taj predlog prilično glatko odbacila, navodeći da će DUI ispasti iz kombinacija za sastav nove vlade ukoliko nastavi da insistira na albanskom mandataru, što je podržalo i nekoliko albanskih partija, koje suštinski očekuju kraj skoro dvadeset godina duge dominacije partije Alija Ahmetija.

Albanci, koji čine četvrtinu od oko dva miliona stanovnika Severne Makedonije, biraće, kako pokazuju ankete, između Ahmetija i Alijanse za Albance Zijadina Selje, čija je partija tokom kampanje uspela opasno da se približi rezultatima Demokratske unije za integracije.

Zaev i njegova koalicija u izbore ulaze prilično samouvereno, nadajući se da ulazak u NATO i rešavanje večnog problema sa Grčkom predstavlja dovoljan zalog za novu pobedu, što suštinski pokazuju i istraživanja javnog mnjenja, koje koaliciji "Možemo" predviđa osvajanje između 35 i 39 odsto glasova.

VMRO-DPMNE, koji insistira na makedonskom nacionalnom identitetu i korupciji u redovima rivala, može da računa na podršku 35 odsto birača, što trku za poslaničkim mestima čini jednako neizvesnom kao i pre četiri godine, kada je Zaev uz podršku Ahmetijeve stranke sa vlasti smenio koaliciju okupljenu oko tadašnjeg lidera VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog.

Gruevski je, ubrzo, pobegao u Mađarsku, gde mu je vlada Viktora Orbana pružila politički azil, što je u priličnoj meri zakomplikovalo status stranke na čijem se čelu, od tada, nalazi Hristijan Mickovski. Pod njegovim vođstvom, partija se pomerila ka desnom centru, što mu je unekoliko proširilo manevarski prostor.

Kampanja VMRO-DPMNE uglavnom se zasnivala na teškim optužbama na račun SDSM-a, koje su se kretale od korupcije i nepotizma, do katastrofalnih ekonomskih pokazatelja i izdaje nacionalnih interesa.

"Na ovim izborima odlučujemo budućnost naših porodica. To je prilika da učinimo potomke ponosnim. Bira se između nepravde i poniženja i pravde i ponosa", rekao je Mickovski tokom kampanje.

Zaev se, kako se čini, nije preterano obazirao da optužbe rivala, navodeći da njegova stranka na izbore izlazi sa puno samopouzdanja, izgrađenog na uspesima tokom pregovora sa Grčkom, NATO-om i Evropskom unijom.

Predizborna kampanja, kako se čini, nije preterano uzbudila birače u Severnoj Makedoniji, ali su se političke strasti donekle razbuktale posle objavljivanja serije prisluškivanih razgovora, čiji izvor ostaje nepoznat, u kojima glas koji se pripisuje Zaevu tvrdi da ima oko osam miliona evra, te da je potpuno neutralisao uticaj nekadašnjeg lidera te stranke i bivšeg premijera Makedonije Branka Crvenkovskog.

Objavljivanje prisluškivanih razgovora čelnika VMRO-DPMNE, pre nešto više od četiri godine, označilo je početak kraja političke karijere Nikole Gruevskog, a na meti anonimnih izvora ovih snimaka našli su se i lideri albanskih političkih stranaka, pre svih čelnika Demokratske unije za integracije. Izvori tih snimaka nikada sa sigurnošću nisu utvrđeni, ali veliku većinu javnosti predstavio upravo Zaev.

U jednom od novih snimaka navode se i veze Zaeva sa Zoranom Milevskim, jednom od osoba koje su osuđene u aferi "Reket", što bi teoretski moglo da umanji broj glasova za SDSM. U odvojeno objavljenoj seriji snimaka, čelnici VMRO-DPMNE dogovaraju organizovanje vanrednih avionskih letova, kako bi u Skoplje stigli glasači te stranke.