Sud u Turskoj odlučio – Aja Sofija postaje džamija

Turski sud poništio je u uredbu iz 1934. godine kojom je istanbulska Aja Sofija pretvorena u muzej i utrla put preobražaju zgrade u džamiju uprkos međunarodnim upozorenjima protiv takvog poteza. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan potpisao je dekret o toj odluci. Erdogan je najavio je da će se prva molitva u Aja Sofiji obaviti 24. jula.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan predložio je vraćanje statusa džamije građevini koja se nalazi na listi svetske baštine Uneska, jednom od ključnih mesta i vizantijske hrišćanske i muslimanske osmanske imperije, a sada jednog od najposećenijih spomenika u Turskoj, prenosi Rojters.

SAD, Grčka i crkveni lideri bili su među onima koji su izrazili zabrinutost zbog promene statusa građevine iz 6. veka, pretvorene u muzej u prvim danima moderne sekularne turske države pod vođstvom Mustafe Kemala Ataturka.

"Zaključeno je da se aktom o nagodbi dodeljuje status džamije i njena upotreba na drugi zakonski način nije moguća", navodi se u presudi Državnog saveta, najvišeg turskog administrativnog suda.

Sud je naveo da je odluka vlade iz 1934. godine, kojom je Aja Sofija prestala da se koristi kao džamija i definisala njenu upotrebu kao muzej, nije u skladu sa zakonom.  

Erdogan: Prva molitva 24. jula 

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan potpisao je dekret o vraćanju istanbulske Aja Sofije u džamiju.

Erdogan je na svom Tviter nalogu objavio dekret koji je potpisao i rekao da je donesena odluka da se kontrola nad džamijom Aja Sofija preda verskoj direkciji zemlje i ponovo otvori radi (muslimanskog) bogosluženja, prenosi Rojters.

Prema njegovim rečima prva molitva će se obaviti 24. jula. Navodi da će Aja Sofija biti otvorena za muslimane, hrišćane i sve strance. 

Ističe da je transformisanjem Aja Sofije u džamiju Turska pokazala svoja suverena prava, prenosi Rojters.

Unesko: Žalimo što odluka nije bila predmet dijaloga 

Odbor za Svetsku kulturnu baštinu Uneska saopštio je da će preispitati status Aja Sofije nakon što je najavljeno da ona ponovo postaje džamija.

Unesko je naveo da odluka o transformisanju Aja Sofije u džamiju postavlja pitanje o uticaju njene univerzalne vrednosti kao mestu važnosti koje nadilazi granice i generacije, što je neophodno da bi neki objekat bio na listi.

"Žalimo što odluka Turske nije bila predmet dijaloga, niti prethodnog obaveštenja", naveo je Unesko u saopštenju.

Unesko je pozvao turske vlasti da otvore dijalog bez odlaganja, kako bi se zadržao status Aja Sofije.

Asocijacija koja je pokrenula sudski slučaj koji traje 16 godina, saopštila je da je Aja Sofija vlasništvo otomanskog vođe koji je 1453. zarobio grad i pretvorio već 900 godina staru vizantijsku crkvu u džamiju.

Grčko ministarstvo kulture: Otvorena provokacija za civilizovan svet

Grčko ministarstvo kulture saopštilo je da je presuda turskog suda kojom bi se Aja Sofija mogla pretvoriti u džamiju "otvorena provokacija" za civilizovani svet, navodi Rojters.

"Današnja odluka, koja je nastala kao rezultat političke volja predsednika Erdogana, otvorena je provokacija za civilizovani svet koji prepoznaje jedinstvenu vrednost i ekumenske prirode spomenika", naglasila je ministarka kulture Grčke Lina Mendoni u pisanoj izjavi.

Ruska pravoslavna crkva: Odluka bi mogla da dovede do još većih podela 

Ruska pravoslavna crkva izrazila je danas žaljenje što turski sud nije uzeo u obzir njenu zabrinutost kada je doneo presudu da je odluka o tome da istanbulska Aja Sofija postane muzej bila nezakonita.

Ona je navela da bi odluka mogla da dovede do još većih podela, preneli su ruski mediji. 

Aja Sofija ili Sveta Sofija je bivša pravoslavna patrijaršijska bazilika, kasnije carska džamija, a sada muzej.

Od vremena završetka gradnje 537. pa sve do 1453. godine, služila je kao pravoslavna saborna crkva i sedište vaseljenskog patrijarha, osim između 1204. i 1261. godine, kada je pretvorena u katoličku crkvu za vreme Latinskog carstva.

Građevina je bila džamija od 29. maja 1453. do 1931. Zatim je sekularizovana i otvorena kao muzej 1. februara 1935. godine.

Aja Sofija je bila najveća crkva na svetu skoro hiljadu godina, sve dok nije završena Seviljska katedrala 1520. godine.