Moratorijum na kredite nije besplatan, pogledajte računicu

Vlada Srbije na vreme je obezbedila 5,1 milijardu evra kako bi olakšala privrednicima i građanima period krize zbog pandemije. Međutim, u prethodna tri meseca kreditna aktivnost fizičkih lica bila je smanjena, a više od 90 odsto građana odlučilo se za tromesečnu pauzu u otplati. Iako krediti nikada nisu bili povoljniji, čini se da banke i klijenti čekaju da vide kakve je posledice ostavila pandemija.

Banke su u protekla tri meseca na rezervnim položajima, a građani na distanci i od šaltera i od novih kredita.

Posle olakog prekida u tromesečnoj otplati kredita građani kao da su shvatili da dug neće nestati. Iako je svega 4,1 odsto starih kredita u docnji ipak je reč o 120.000 partija.

Zato banke jedva čekaju da prestane moratorijum jer su nenaplativi krediti noćna mora i ne bi želele da to ostane navika.

"Imali smo oko 80 procenata klijenata i građanstva, ali i same privrede koji su iskoristili moratorijum u nekom naletu kada se to desilo krajem marta. Međutim, ono što je ohrabrujuće je da se veliki deo tih klijenata odlučuje da se vrati u neke normalne tokove otplate", kaže Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora Prokredit banke.

Šta kaže matematika 

Prekid u otplati mnogim građanima je dobrodošao, ali on nije sasvim besplatan. 

Na primeru pozajmice od 500.000 na sedam godina, s kamatom od 9,8 odsto, rata je do marta bila 8.320 dinara. Ako ste otplatili 24 rate, a zbog pandemije se odlučili da tri meseca ne plaćate glavnicu i kamatu, preostali dug će biti produžen sa 60 na 63 meseca.

Međutim i mesečna rata biće veća za 310 dinara, odnosno za preostali otplatni rok biće 8.631 dinar. Postoji mogućnost da sve tri rate u prekidu vratite odjednom na kraju otplatnog perioda ali ni to nije zanemarljiv iznos.

Ekspanzija onlajn pozajmica

Ako je nešto dobro u krizi onda je to niska kamata i ekspanzija onlajn pozajmica pa bi to građani trebalo da iskoriste.

"Mislim da su trenutno krediti jako povoljni. Da li će biti povoljniji - nisam siguran, zato što ako uzmemo stambene kredite u Hrvatskoj tamo je prosečna stopa 3,5 procenta a kod nas je zvanična statistika Narodne banke za prošli mesec 2,71 odsto", ističe sekretar UBS Vladimir Vasić.

Bankari su oprezni ali uz nastavak otplate priželjkuju da se ne smanjuje obim dosadašnjih kredita.

"Za sada nema indicija da će krediti poskupeti. Sa druge strane, mi ne možemo da prognoziramo u kom pravcu će ići belibor, konkretno u tom smislu smo dali ponudu sa fiksnom kamatnom stopom", navodi Nenad Bungin iz Vojvođanske banke.

Mirjana Đorđević iz Sberbanke ukazuje na to da je referentna kamatna stopa NBS na rekordno niskom nivou i iznosi svega 1,5 posto, pa će se to odraziti i na kredite koji imaju varijabilnu kamatnu stopu.

Ukupan kreditni nivo kredita banaka je oko 22 milijardi. Samo građani su pojedinačno zaduženi sa po 1.300 evra, pa svi željno iščekuju kraj pandemije kako bi nastavili pozitivan trend u proteklih nekoliko godina.