Читај ми!

Зашто се мачка из Врања вратила брзином птице?

Село Мачкатица у сурдуличкој општини пре пола века имало је готово 1200 мештана, сада их је десетоструко мање. Тако је у већини села у Србији, али Мачкатицу издваја повољна географска позиција, а и током историје бележи занимљиве догађаје на својој територији.

"Село се зове, као неко је однео мачку у Врање и она се вратила брзином као птица и онда - мачка и птица, па Мачкатица. Тако имамо ту легенду да се тако зове," објашњава Горан Стојковић, председник Месне заједнице Мачкатица.

Легенда која се препричава и мачке као заштитни знак села. Мачкатица се налази на просечној надморској висини од 1000 метара, има 11 махала.

Село Мачкатица има стотинак мештана, међутим на путу за махалу Ивановци ми нисмо срели ниједног становника. Куће су у овом делу села махом напуштене, дворишта запуштена, али успут има довољно плодова за случајне пролазнике.

"Имамо проблем највећи због превоза, јер смо 35 километара удаљени од града, а ви кад морате да идете за сваку намирницу доле, а такси скуп", каже Тана Димитријевић, из Мачкатице.

Природа је овде даровита, јесен ћудљива. Старији суграђани памте када је у селу живело више стотина људи. Некадашњу калдрму заменио је асфалт.

"Живот је био. Имали смо две продавнице. Онда за моје време, ја сам по струци електротехничар и радили смо овде струју за амбуланту, за станове, за докторку, за себе", каже Предраг Димитријевић, из Мачкатице.

Амбуланта не ради, активна је основна школа која носи име по народном хероју Томи Ивановићу или Пери Мачкатовцу. У издвојеном одељењу школе у Белом пољу код Сурдулице је 6 ученика. Село је било познато и по руднику молибдена. Током Другог светског рата саграђено је више зграда, попут ове из 1942. године.

"Ту је бугарска војска била, а Немци су командовали рудником. Тако да су биле ту управе и становали су. Биле су и бараке, али је то све срушено, нема барака сада. А радници су становали ту, било је око 2500 радника ту", каже Горан Стојковић, председник Месне заједнице Мачкатица.

Житељи Мачкатице се данас углавном баве пољопривредом, највише малинарством јер малина добро успева на овој надморској висини.