Александрин пчелињи рај у подножју Рудника

Београђанка Александра Ђорђевић је због љубави према шчеларству град заменила за село. Већ 13 година живи у Доњој Врбави код Горњег Милановца и једна је од ретких жена самосталних пчелара.

Љубав према пчеларству опчинила је као и љубав према селу, у које се са супругом преселила. Спојила је живот у здравој средини, ван градске вреве, у складу са природом, и посао који је испуњава.

 Александра Ђорђевић објашњава: ‘'Може лепо да се живи на селу. Ја сам напустила београдски асфалт пре неких 12,13 година, дошла сам овде у Доњу Врбаву. Ево, већ неких десетак година сам у том свету пчеларства. Пре свега ми је донео један мир и задовољство, оно што у граду тешко може да се постигне.''

 У пчеларству је од када је на поклон добила пет кошница. Сада има 70 друштава и жели да прошири посао. Иако је тешко предвидети приносе, у најбољим годинама произведе и више од 20 килограма меда по кошници. Пчеле сели у околна места на багремову и у Банат на сунцокретову пашу.

Стационарно пчеларење  тешко да  може да донесе  неке веће количине меда, због тога  Александра  сели пчеле. "Постоји једна стара изрека да ‘'мед на осовини рађа'' и дефинитивно је истина! Ја их селим на ранији багрем, према Крагујевцу, на ниже надморске висине и онда их враћам овде, на стационар. Код мене је тек сад кренула багремова паша тако да негде покушавам да ухватим две паше,'' каже она.

Иако пчеларење захтева пуно рада и зависи од временских услова, једна од ретких жена неђу  самосталним пчеларима  се не жали на свој избор занимања и живот у подножју Рудника. Признаје да  има доста посла, посебно када је селидба у питању, али и да има ко и да јој помогне. То су њен супруг и девер. 

 Александра је однедавно и на челу горњомилановачког Удружења пчелара. За квалитет меда који производи већ стижу признања, о профиту најмање говори, јер се, како истиче, у пчеларство улази из љубави.