Читај ми!

Мисли на слободи, живот иза браве, кредо штићеничког стваралаштва

У Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву, проглашени су победници 17. фестивала осуђеничког литерарног стваралаштва. Тема је била „Осмех који памтим” а на конкурс је стигло 275 радова.

За причу Бака прву награду добила је осуђеница И. Б. Аутор најбоље песме, Пред иконом Богородице Тројеручице Хиландарске, по оцени жирија је осуђеник Ђ. Т.

„Инспирисало ме је то што је моја бака једна жена која је била јака целог живота, која је била мој идол, која је имала златне руке, која ме буквално подигла и јако ми је жао што у тренутку њене смрти нисам била поред ње”, изјавила је првонаграђена за прозу И. Б.

Првонаграђени за поезију је завршио студије књижевности. „Пишем од кад знам за себе, пишем готово сваки дан. Највећу инспирацију за конкретно ово такмичење сам добио из дела Светог владике Николаја Велимировића и из недавне посете Хиландару”, каже Ђ. Т.

На конкурс  „Осмех који памтим” стигли су радови из 23 установе за извршење кривичних санкција. Стручном жирију, који је оцењивао 275 радова, посао није био лак.

„Могу да кажем да ту има великих, великих домета, који узбуђују, надахњују и уливају, уливају наду”, коментар је председника жирија Зорана Ћосића.

Наташа Стевановић, начелница Службе за третман КПЗ за малолетнике Ваљево, каже да је значај ове манифестације у томе да се препознају креативне способности оних који издржавају казну затвора у таквим установама и да им се посвети пажња.

Васпитачи из читаве Србије слажу се у томе да потребе за поетским и прозним изражавањем са друге стране зида увек има, јер су мисли на слободи.