Читај ми!

ММФ: Још бољи изгледи Србије – пад БДП-а 1,5 одсто

Међународни монетарни фонд (ММФ) званично је потврдио да је поново побољшао прогнозу бруто домаћег производа Србије за 2020. годину и сада процењује пад од минус 1,5 посто, а не минус 2,5 процената, како је предвидео у јесењем извештају објављеном раније ове недеље.

Ове пројекције, како се наводи у саопштењу ММФ-а, заснивају се на најновијим подацима који указују на бржи опоравак српске економије од очекиваног.

Тако се сада очекује да ће БДП Србије за ову "корона годину" пасти свега 1,5 одсто, а да ће затим имати раст од 5,0 процената идуће године.

Шеф мисије ММФ-а, Јан Кес Мартејн, каже да је тим Фонда водио продуктивне разговоре са властима Србије путем виртуелних састанака у периоду од 5. до 16. октобра, на којима се разговарало о петој и последњој ревизији Инструмента за координацију политике (ПЦИ) и да је постигао договор о политикама које су потребне за завршетак ревизије.

"Реализација програма се генерално одвијала према плану, а економска активност се опоравља након наглог пада у другом кварталу 2020. године изазваног пандемијом ковида 19", наводи Мартејн поводом завршетка разговора тима ММФ-а са властима Србије.

Истиче да су монетарне и финансијске мере и велики фискални пакет, који су уведени као одговор на кризу, одиграли кључну и позитивну улогу у пружању подршке економији.

"Сада се очекује да ће БДП забележити реалан пад од 1,5 процената у 2020. години, а затим пораст од пет процената у 2021. Ове пројекције се заснивају и на најновијим подацима који указују на опоравак који је бржи од раније очекиваног и њима се ажурирају пројекције објављене у извештају Светска економска прогноза ММФ-а од 13. октобра", додаје Мартејн.

Напомиње да је, међутим, прогноза и даље врло неизвесна, због непредвидљивог утицаја кретања епидемије и последичних неповољних ефеката на економију Србије и њених трговинских партнера.

Инфлација је, каже, и даље ниска и очекује се да ће се у 2021. задржати у доњој половини циљаног коридора Народне банке Србије, а банкарски систем је остао стабилан, ликвидан и добро капитализован.

"Порески приходи су премашили очекивања у време четврте ревизије инструмента ПЦИ, али ће расходи бити већи с обзиром на то да су фискалне мере продужене и да ће се реализација јавних инвестиција убрзати у последњем кварталу ове године", оцењује шеф мисије ММФ.

У том контексту, како додаје, очекује се да ће укупни фискални дефицит бити испод девет процената БДП-а у 2020. и да ће се јавни дуг задржати на нивоу испод 60 процената БДП-а.

"Тим ММФ-а је постигао договор са властима Србије о кључним параметрима буџета за 2021. годину. Буџет треба да постигне равнотежу између подршке економском опоравку и одржавања фискалне одговорности", наводи Мартејн.

У контексту актуелног опоравка економске активности, за буџет који је тренутно у фази припреме, сматра да би било прикладно смањење фискалног дефицита на 3,0 процента БДП-а, чиме би се обезбедио даљи пад удела јавног дуга у БДП-у.

У оквиру овог буџетског простора, повећање јавних инвестиција, укључујући зелене инвестиције, не само да ће подржати опоравак, већ ће подстаћи и потенцијални раст, истиче даље.

Како би се за то отворио простор и с обзиром на повишене фискалне ризике, поред осталог са стране државних предузећа која се суочавају са потешкоћама и кредитних гаранција, важно је да удео укупних трошкова зарада у јавном сектору у БДП-у забележи пад на одрживије нивое, након пораста у последње три године, додаје се у саопштењу ММФ-а.

Препоручује да зато у 2021. повећања зарада у јавном сектору треба да буду ограничена.

Повећања пензија, по ММФ-у, треба да прате договорену швајцарску формулу, а додатна ад хок повећања или исплате треба избегавати.

Потребно је пажљиво пратити фискалне ризике који потичу од државних предузећа и евентуална подршка овим предузећима треба да се спроведе транспарентно кроз буџет.

"Након одређених кашњења због пандемије, спровођење структурних реформи треба да се убрза како би се обезбедио снажан и стабилан раст у средњорочном периоду. Потребни су континуирани напори у правцу јачања пореске администрације, управљања јавним инвестицијама, као и праћења и управљања фискалним ризицима", оцењује Фонд.

Мартејн, такође, наглашава да реформе оквира зарада и запошљавања у јавном сектору, које, каже, у знатној мери касне, треба да се приведу крају, и да су унапређење корпоративног управљања у јавним предузећима, укључујући ЕПС, као и развој тржишта капитала у Србији, и даље од пресудног значаја.

"Поздрављамо напредак остварен ка завршетку приватизације Комерцијалне банке и подржавамо даље напоре да се приватизује 'Петрохемија'. Средњорочни приоритети у циљу стварања услова за бржи раст приватног сектора и приближавање нивоима дохотка у ЕУ такође укључују јачање владавине права и унапређење правосудног система", поручио је Мартејн у изјави поводом заврштека разговора о петој ревизији инструмента ПЦИ.