Читај ми!

Око специјал: Санкције Русији – за и против

Треба ли Србија да се усагласи са политиком Европске уније и уведе санкције Руској Федерацији? Да ли Србија себи сме да дозволи да поквари односе са земљом која брани српске интересе у Савету безбедности Уједињених нација? Има ли "трећег пута" или мора да одабере страну?

Рат у Украјини траје тачно три месеца. Исто толико у свету неки страхују од избијања трећег светског рата, а неки други сматрају да је он већ почео. У Србији, све интензивније и све чешће, говори се о притисцима којима је држава изложена.

Председник Србије Александар Вучић недавно је изјавио да је Србија у тежој ситуацији него што то изгледа и да од дана када је руски председник Владимир Путин направио поређење Доњецка и Луганска са самопроглашењем независности Косова, западне силе убрзано раде да се реши "косовски чвор".

Руски амбасадор у Београду каже да се на Србију врши невероватан притисак, "изван прихватљивих димензија" и да Москва цени што Србија одолева притиску да уведе санкције.

Амерички амбасадор поручује да нема трећег пута и да Србија мора да заузме страну.

О спољнополитичкој позицији Србије за Око су говорили су представници власти и опозиције, односно представници странака које ће у новом сазиву Скупштине Србије имати највише посланика.

Питали смо их – којој се страни приволети, односно: треба ли Србија да се у свему усагласи са политиком Европске уније и да уведе санкције Русији, које су последице одлука и за и против и коначно – има ли уопште једноставног одговора на та питања?

"Свакако не може да се одговори са да или не. Али мислим да је полемика погрешно постављена, а то је да Србија у овом тренутку мора да се усклади са спољном политиком ЕУ. Да ли хоће или неће, мора или не мора. То мора бити искључиво одлука Републике Србије. Не може се очекивати да ће Република Србија само једноставно да се усклади са спољном политиком ЕУ зато што Република Србија није чланица ЕУ", истиче Ана Брнабић, председница Владе и чланица СНС-а.

"Као што често говорим и када се виђам са људима из ЕУ, када сте чланица имате обавезе, али и много права и користи од чланства у ЕУ. Да се читава тема постави само тако да ми треба да се поставимо тако да ми имамо само обавезе, а да немамо нека права и неку корист, једноставно није у реду", рекла је Брнабићева.

Душан Бајатовић (СПС) каже да се не може једноставно одговорити на питање да ли треба увести санкције.

"Ја сам говорио више пута да је мој лични одговор – не и ти таласи који се производе према Русији су последица глобалног рата и што је на сцени престројавање глобалне војне, политичке и економске моћи", рекао је Бајатовић.

"С друге стране, ако изгубите заштитника на истоку, што је не само Русија, него и Кина и Индија, шта ако вас Запад уцењује јер политика Запада је 'треба да урадите све, а колико ће да кошта то је ваш проблем'. А шта ако треба да променимо тржиште капитала, а Косово и Метохија, а Република Српска? Колика ће бити цена националног интереса", пита Бајатовић.

Тепић: Не можемо бити изоловани

Мариника Тепић (ССП) каже да Србија не треба да буде изолована: "Живећи у Европи и на овом континенту ми смо потпуно свесни да не можемо бити изоловани и да не можемо бити у сукобу са целим континентом, јер је дословно цела Европа почела да примењује економске санкције према Русији."

Став ССП-а је, каже, да уколико буде потребно применити економске санкције према Русији, Србија мора да се определи за тај корак.

"Не само због тога што стотине хиљада грађана Србије ради у европским компанијама, већ просто због тога што морамо да се определимо према оној заједници која је осудила рат. Другачије, ми ћемо бити неко ко слеже раменима и ко није на страни оног дела света који осуђује рат, ко осуђује агресију Русије и, притом, показало се да заборављамо да је Украјина била против бомбардовања и није признала КиМ", рекла је Тепићева.

Јеремић: Разговарати аргументовано у Скупштини 

Вук Јеремић (НС) наводи да до сада није чуо довољно уверљив аргумент за увођење санкција.

"Мислим да о тако важном питању, са тако великим последицама треба да се разговара аргументовано у Скупштини Србије. Познато је шта су негативне последице, у смислу увођења санкција, економски су јако тешке, а у политичком смислу то би довело до ступања Косова у чланство у УН. Шта се на другој страни налази, кажем, нисам чуо довољно добар аргумент који је за увођење санкција", рекао је Јеремић.

Када је реч о моралним разлозима, Јеремић каже да можемо говорити из искуства. 

"Када је реч о моралним разлозима Србија, будући да имамо то искуство, Србија и те како може да тврди да санкције не погађају оне којима су намењене већ обичан народ. Зато Србија треба да буде принципијелно против увођења санкција било којој земљи, имајући у виду то наше искуство", став је Вука Јеремића.

Експлицитан одговор имају ДСС, Заветници и Двери

Кратке и експлицитне одговоре имају ДСС, Заветници и Двери. Њихов одговор је – не. Заветници и Двери су убрзо по одржавању избора формирали блок за, како су најавили, очување државних и националних интереса, а против санкција Русији.

ДСС формално није у том блоку, али готово истим аргументима образлаже своје противљење санкцијама.

"Може да се одговори са да или не, и одговор је не, јер Србија би тако угрозила сопствене националне интересе, јер би изгубила савезника који јој помаже да одбрани своје интересе – од Косова и Метохије, до Републике Српске, па положаја у Црној Гори и квалификације догађаја у Сребреници. Па сећамо се Британаца у Савету безбедности. Дакле одговор је не, јер то није наш национални интерес", рекао је Милош Јовановић (ДСС).

И Бошко Обрадовић (Двери) каже да Србија нема нити један једини разлог да уведе санкције Русији.

"Као једној пријатељској и савезничкој земљи која је гарант Косова и Метохије у саставу Србије и која подржава опстанак Републике Српске, са којом имамо економске и енергетске аранжмане, која нас никада није бомбардовала и, оно што је мени важно, ниједна листа у кампањи није рекла да ће то урадити и како сада после избора неко може да се залаже за то?", пита Обрадовић.

Душан Пророковић (Заветници) сматра да је ЕУ на лошој страни историје.

"Коју рачуницу ми имамо да уводимо санкције, да на страну оставимо и моралност, нити економски нити енергетски нити политички ми не можемо профитирати из тога. ЕУ је на лошој страни историје, сваки дан читам њихове одлуке и својим очима не могу да верујем шта раде. ЕУ својим понашањем индукује све већу и гору кризу и зашто бисмо ми са њима скакали са тридесетог спрата и још са њима певали и причали како је то добра одлука", каже Пророковић.

Веселиновић: Србија треба да је на европском полу

На другој страни је покрет "Не давимо Београд", који је на изборима учествовао у оквиру коалиције "Морамо".

Та листа залагала се за "велики договор са Западом" и убрзано приступање Европској унији. У поларизујућем питању, сматрају, Србија треба да је на европском полу.

"Покрет 'Не давимо Београд' и коалиција 'Морамо' од почетка говоре да Србија мора да усклади своју спољну политику са спољном политиком ЕУ, то обухвата увођење рестриктивних мера које ће оптеретити пре свега Путинов режим, а не обичне грађане", каже Веселиновић.

Имају ли све чланице ЕУ уједначену политику

Откако је децембра 2009. године поднела захтев за пријем у чланство Европске уније, Србија је прошла кроз различите фазе усаглашавања са европским правилима која су била дефинисана најпре кроз отварања поглавља да би се касније те теме груписале у кластере: владавина права, тржиште, економија, зелена агенда, пољопривреда и спољни односи.

Имају ли санкције Русији икакве везе са било којим кластером? Премијерка каже: Док не постане чланица, Србија има право да суверено доноси одлуке.

"Одлуке у ЕУ се доносе тако да ви можете или не морате да се слажете с њима, али имали сте макар право да учествујете у дискусији. Ово је наметнута одлука у којој ми нисмо учествовали коју неко хоће да ми имплементирамо. Сама по себи цела констелација није добро постављења. И коначно, да ли хоћемо или нећемо у коликој мери, јер и државе чланице нису 100 посто увеле санције Русији, у коликој мери, обиму, када то јесте и мора бити само и искључиво одлука РС", рекла је Брнабићева.

Да ни све земље Европске уније немају уједначену политику, подсећају у Савезу војвођанских Мађара. Коалициони партнер Српске напредне странке 3. априла подржао је Александра Вучића за председника Србије, а исти дан на изборима у Мађарској - ФИДЕС Виктора Орбана.

Он је за сада у Унији једна од главних препрека увођењу шестог пакета санкција.  

"Без обзира на то што је та држава у ЕУ и увела санкције, мислим да су видљиве разлике Мађарске и неких других земаља, ми смо осудили агресију и то је добро што је Србија као и СВМ на страни мира, а опет, са друге стране, треба да гледамо своје политичке и економске интересе, јер Србија је мала држава и мислим да је став владе избалансиран и да је добро што Србија није увела санкције Руској Федерацији", наводи Балинт Пастор (СВМ).

"Србији је тешко, јер није чланица Европске уније, а Мађарској јер јесте", рекао је Орбан у Новом Саду.

Он је шести пакет санкција, који подразумева забрану увоза руске нафте, упоредио са атомском бомбом. То и не чуди јер највећи део нафте и гаса Мађарска добија из Русије.

И док би Европска унија требало да крајем маја одлучи о забрани увоза нафте, истовремено спрема план како би у потпуности смањила зависност од руских енергената. Према неким најавама, то неће бити могуће пре 2030. године.

С једне стране фондови ЕУ, с друге пријатељска цена гаса 

А каква је позиција Србије? У складу са новембарским договором председника Србије и Русије, Србија је за значајне количине гаса имала повлашћену цену од 270 долара за хиљаду кубика.

Из Москве најава да ће на нову цену од 1. јуна утицати нови услови на тржишту, али да ће и у тим оквирима бити пријатељска. Колико повлашћена цена гаса утиче на одлуку Србије о санкцијама?

"ЕУ није нека намрштена жена која неће да даје паре. Питање придруживања је питање вредности. Сваки грађанин ЕУ даје свој новац нама у Србији да развијамо демократију, новац ЕУ није имагинарна ствар и банкомат па мало хоћемо, мало нећемо, него сваки грађанин ЕУ се одрекао свог дела пореза да би нама дао школе, болнице, путеве. Друго вредносно-цивилизацијско питање је бити против рата и страдања десетина хиљада људи. Па ми знамо шта је донео рат", каже Мариника Тепић.

С друге стране, Душан Пророковић каже да бисмо већ били у Европској унији да је Брисел озбиљно рачунао на нас.

"То значи да нису озбиљно рачунали са нама, оставили су нас на периферији, на репу свих дешавања и ми смо морали да се сналазимо. Отуда и оваква спољна и безбедносна политика Србије. Сад мењати и правити неки заокрет, плашим се да би оставило драматичне последице", рекао је Пророковић.

Прво је питање цене енергената, каже представник Заветника.

"Данас када цена гаса на тржишту флуктуира између 1.100 и 1.600 долара, ми плаћамо 270 долара. Који ће то страни инвеститор отићи из Србије када је толика цена енергената, када је јефтина радна снага, када на крају крајева имате и доступност неким другим тржиштима, не само тржишту ЕУ. Што се фондова тиче, то је само покушај да нам продају циглу, нисмо се ми осевапили нешто пуно од тога. Било је неке користи, али да је то сад нешто епохално утицало на наш БДП – није и заправо би било добро анализирати овај тренутак, да видимо колико смо таквим приступом добили, а колико изгубили", рекао је Пророковић.

Мариника Тепић каже да у њеној странци "имају проблем са необјективним и страственим односом према Русији", а да заузврат имамо, како каже, "срамоту" што се нисмо сврстали међу оне државе које желе економски да казне доносиоце одлука.

"Постоје различити пакети санкција и постепено увођење и ја мислим да ће Србија бити једном у том да ће морати да се определи и ја мислим да је сада већ тај моменат", каже Тепићева.

Бошко Обрадовић каже да Србија треба да гледа себе и своју економију.

"Остало је само да нам запрете НАТО бомбардовањем и да искористе све из арсенала западних притисака на Србију, али оно што је несумњиво јесте да Србија треба да гледа себе и да се окрене својој економији, својој производњи хране, робним резервама, треба да припрема апсолутно све услове да преживи ово сложено време. Након украјинске кризе, треба тражити партнере и на западу и на истоку и на северу и на југу. Ја сам окренут према свим странама света где можемо да пронађемо наш национални и државни и економски интерес", рекао је Обрадовић.

Наводи да се Запад све чешће поставља непријатељски према Србији.

"Ја немам никакав проблем да имамо сарадњу и са ЕУ и са бројним европским земљама и треба то да негујемо, али зашто и докле условљавања? Двадесет година се стављају услови пред Србију, од тога да предамо све своје ратне и политичке прваке, до тога да признамо лажну државу Косово па сада и санкције Русији, као да нема краја тим уценама. Чак и када бисмо увели санкције Русији, не би то био крај – следило би нешто друго", сматра Обрадовић.

Може ли се без руског гаса

Добрица Веселиновић указује да Србија треба много више да се ослања на обновљиве изворе енергије.

"Ми немамо обновљиве изворе енергије, што је могло да се уради и зато је прави тренутак да озбиљно приступимо томе, јер у коначници грађанке и грађани Србије ће патити од тих лоших договора који су економски договори и који јесу повезани са изворима енергије, и зато не смемо да дозволимо да се снабдевамо само из једног извора било које врсте енергије", каже Веселиновић.

Бајатовић каже да ми ни до сада нисмо доминантно увозили руску нафту и да не разуме зашто би Србија била кажњена.

"Што се тиче гаса, ја могу одговорно да вам кажем – у наредних 5-7 година шта год да буде предузимала ЕУ, а тим више Србија, решења гасне једначине без руског гаса нема! То није могуће", наводи Бајатовић.

Позиција Србије неће бити лака, али имали смо и до сада кризе, као када је корона пореметила ланце производње и дистрибуције, каже Милош Јовановић.

"И сад су две велике змеље у сукобу и оне извозе житарице и нафту и гас и међународно тржиште је поремећено и ником неће бити лакше и боље. Да ли ћемо ми претрпети неке озбиљније последице због свега тога, треба видети", рекао је Јовановић.

Не верује да би нас ЕУ казнила или нам уводила санкције: "Ни до сада ЕУ није кажњавала, још мање верујем да би нама уводила санкције јер као суверена држава и нечланица имамо право на свој став, али да ли би била мало успорена економија, да ли би било мање инвестиција – све је то могуће. То опет треба видети, али кад имамо на уму ове разлоге зашто не треба уводити санкције, а ја бих додао још један – ово није рат Русије и Украјине, ово је рат Запада и Русије и у том контекту би било испод части и недостојно наше историје да се ставимо на страну НАТО пакта."

Балинт Пастор каже да Руси не би ни осетили када бисмо им увели санкције, али да бисмо ми осетили кризу. Власт, истиче, мора да води рачуна о интересу грађана.

"Наравно да у овој ситуацији нема црно-беле ситуације, због тога што је стварност много сложенија и компликованија, али онда је лако опозицији да кажу 'треба да се одлучите на европској страни', али уколико дође у зиму до колапса за привреду, за грађане, за то неће опозиција бити крива, него власт", рекао је Пастор.

Коме би наштетиле санкције

Највећи део укупне трговинске размене Србија има са ЕУ, око 60 одсто. Две трећине инвеститора у Србији долази из Европе. Може ли то да утиче на опредељење наше земље?

Да ли би усаглашавање са политиком Европске уније и у погледу санкција Русији донело бенефите, можда убрзало евроинтеграције Србије? Да ли би неусаглашавање изазвало неку казну?

"Знате како, врло мало земаља широм света је увело санкције Русији, изузев ЕУ и неких најближих сарадника САД у свету. Већина света се определила да ипак стоји по страни укључујући и неке блиске савезнике САД, мислим на Израел, па чланице НАТО пакта као што је Турска, тако да слика није баш толико црно-бела. Мислим да је страшно важно да се на отворен начин каже какве би биле последице неувођења санкција, да ли то неко нама као држави прети и на који начин, да ли нам прети економски, да ли нам прети недајбоже војно, да просто разумемо које су то ствари на столу", каже Јеремић.

Брнабићева истиче да, када је реч о међународном праву и поштовању правног поретка УН, Србија није остала неутрална када је реч о рату у Украјини.

"Ми смо се политички огласили, имамо јасан став и он је у складу са ЕУ, а то је да осуђујемо агресију на Украјину и да поштујемо територијални интегритет Украјине и да сматрамо веома погрешним кршење тог територијалног интегритета. Санкције су друго питање. Али сада се замењују тезе, да ми у потпуности нисмо усклађени са ЕУ. Не, ми смо једина страна која поштује међународно право и међународни правни поредак и у том смислу је наша позиција још тежа", навела је Брнабићева.

Балинт Пастор не сматра да би увођење снакција претерано убрзало наш пут као ЕУ, док би негативна страна биле катастрофалне економске последице по грађане Србије.

"Ја очекујем да ће бити притисака и нисам сигуран да ћемо успети јако дуго да одолимо, али се надам да хоћемо због тога што је то економски интерес Србије, односно свих грађана Србије", рекао је представник СВМ-а.

Добрица Веселиновић сматра да у таквим ситуацијама, у оваквој геополитичкој констелацији, мала земља каква је Србија не сме да калкулише, него мора јасно да одабере страну.

"Мислим да у овој ситуацији, када ми покушавамо да вагамо између једног насилног агресорског чина од стране Русије и једног заједничког европског одговора, ми не смемо да будемо између и несврставање је чин одабира оне друге стране на којој ја мислим да не треба да будемо, а то је страна Русије", рекао је Веселиновић.

Милош Јовановић каже да разуме логику и да не треба да гурамо прст у око великим силама, али да треба бити човек.

"Ако сте човек и држава и нација, а Срби су то увек били и не бисмо опстали да то нисмо били, онда бисмо данас сви били део Турске империје, али хајде да мало уредимо своје двориште, ништа нас не спречава, ни Москва ни Берлин, независно од ове кризе, а то не радимо", наводи Јовановић.

Бајатовић не мисли да би инвеститори отишли.

"Може да буде претња да вас скину са тржишта капитала или да вас уцењују да ће инвеститори да оду, не мислим да ће да оду, може да се деси, јер одлуке ЕУ су политичке, а докле год су политичке оне су ирационалне и нису добре и зато сам ја против, јер санкције ником ништа нису донеле. То је лоше искуство и ти таласи санкција се решавају", каже Бајатовић.

Брнабићева каже да је ово комплексна ситуација за нас, зато што смо ми једина земља која поштује међународно право, поредак и УН.

"Не мењамо свој однос у складу са околностима или ономе што нам прија или не прија, шта нам одговара. Србија је у јако специјалној ситуацији, али преко 80 дана одолевамо да уведемо санкције Руској Федерацији зато што то није у нашем националном интересу, а ако се буде показало да то јесте у нашем најбољем националном интересу и да је цена неувођења санкција превисока и ми то не можемо да издржимо, онда то мора бити предмет дебате, али то мора бити наша одлука", истиче Брнабићева.

Брнабић: Само у случају Србије се не спомиње резолуција СБ УН

Србија је усвојила декларацију у УН којом се осуђује угрожавање територијалног интегритета Украјине. Слично је било у још две ситуације, али економским санкцијама се и даље опире.

Ако велике силе не поштују међународно право, него само она правила која су у њиховом интересу, која је цена принципијелности за земљу као што је Србија?

"Дакле, највећи број оних који се позивају на поштовање територијалног интегритета Украјине по сваку цену, прекршио је територијални интегритет Републике Србије и резолуцију 1244 СБ УН. Ви када погледате полиси пејпер и документ Г-7 након састанка 14. маја, видећете када причају о било ком светском проблему, о Либији, Судану, Јемену, Ирану, позивају се на поштовање СБ УН, па чак и када се говори о међународном тероризму, Г-7 позива да се поштује резолуција СБ УН, као гарант међународног правног поретка који ће обезбедити да имамо мир у свету. Само у случају Србије нећете наћи помен резолуције 1244 СБ УН. Зато што су све земље Г-7 прекершиле резолуцију 1244", појашњава Брнабићева.

Рат у Украјини тема и пре и после избора

Рат у Украјини готово да се поклопио са предизборном кампањом у Србији и на неки начин постао једна од кључних тема. Чак су неке листе негодовале што је та тема доминантна и у предизборним дебатама.

По избијању сукоба тог јутра 24. фебруара, неке странке, углавном чланице опозиционе коалиције око ССП-а, огласиле су се саопштењима позивајући на прекид рата, на поштовање међународног права и територијалног интегритета Украјине.

Ако тада није било у саопштењима, да ли је речи о санкцијама Русији било? Међу њима су биле готово све чланице које су чиниле опозициону коалицију окупљену око ССП-а.

Да ли су ставови из саопштења од 24. фебруара кад је све почело остали исти и после избора 3. априла па и данас, 24. маја?

"Народна странка неће бити у влади након ових избора, она ће бити у Скупштини, изнети свој став. Питаћемо власти шта се то са друге стране налази, али оно што мислим да је страшно, да не дође до искретања изборних обећања. Постоје странке и власти и опозиције које су пре избора причале 'не, ми никада нећемо уводити санкције, а данас чујемо неку другу песму'", рекао је Јеремић.

На питање да ли мисли на ССП, Јеремић одговара: "Народна странка је веома пажљиво наступала поводом овог питања јер смо свесни у шта све овако једна компликована ствар може да се развије. Народна странка је озбиљна државотворна странка и ми увек меримо пре него што пресечемо, а кад једном донесемо одлуку, тада држимо реч", рекао је Јеремић.

Да ли је став ССП-а промењен после 3. априла? Мариника Тепић каже да јој је жао што у кампањи Народна странка није хтела да 24. фебруара осуди агресију.

"Тад је било јасно да имамо различите ставове и исто тако сви смо се надали да ће рат да се заврши и да је иреално да ће бити могуће да ће та суманутост бити тврдоглава, да се настави са убијањем људи и ми смо апеловали да рат стане, али околности су се промениле, свет се поделио", каже Тепићева.

Различити ставови унутар СНС-а

По питању евентуалних санкција Русији различити ставови уочљиви су и у странци која је освојила највише гласова. Саопштавају их чланови, а најактивнији су Драган Шормаз и Владимир Ђукановић, и то углавном на друштвеним мрежама и то у распону од отворене подршке Русији и противљења санкцијама до отвореног залагања за санкције и агитовања за НАТО.

Брнабићева каже да о томе дебатују у странци, али да о једној, како каже, најважнијој ствари не дебатују, а то је да каква год одлука била мора бити наша.

"Не могу да разумем одређене земље које само узму и имплементирају туђу одлуку у којој нити су учествоавали нити су питани. Без обзира на своју дебату, своју сувереност, своје доношење одлука, у оквиру СНС-а не дебатујемо о једној ствари, а то је да морамо да заштитимо наше право да самостално доносимо одлуке, а то право смо јако тешко стекли тек кад је Александар Вучић постао председник Владе 2014. године. Морамо да бранимо наш национални интерес и то је политика СНС-а. Имамо чланове који мисле овако или онако, али сви заједно мислимо исто, да те одлуке морају бити наше и различитост наше дебате и балансирања и одмеравање тога шта је већа корист, шта је већа штета и да поштујемо међународно право и међународни поредак, јер мале земље као Србија може само међународно право да спаси", образлаже Брнабићева.

Ко ће одлучивати о санкцијама

Коначно – ако санкције буду на дневном реду, на чијем ће се столу наћи? Да ли је то питање за нову владу или за дебату у Скупштини? Или о томе треба да се изјасне грађани на референдуму?

"Ако неко предлаже промену државне политике, због тога би се морало расправљати у парламенту, а ако постоје било какве недоумице, нека се распише референдум и нека се грађани изјасне о томе, баш због последица које могу бити веома крупне, ово су епохалне промене у међународним односима, нешто што се није дешавало од тридесетих година 20. века. Последице ове кризе видећемо тек за неколико година. Свет неће изгледати овако како изгледа данас, зато ово није одлука којом треба да се бави један човек, ни десетак људи који ће сачињавати кабинет премијера, него да се о томе поведе расправа у Скупштини и да се евентуално распише референдум", каже Душан Пророковић.

Балинт Пастор сматра да референдум није потребан и да о томе може да одлучи Влада. Бошко Обрадовић напомиње да влада у в. д. статусу не би смела да одлучује.

"Нови скупштински сазив, нажалост, још није формиран. Не би било добро да један човек, макар био председник, о томе одлучује. О томе стварно треба да се отвори расправа у Народној скупштини, а посебно ту одлуку морају додати грађани на референдуму, понављам, јер апсолутно нико од учесника пре избора није био за увођење санкција Русији", рекао је Обрадовић.

Милош Јовановић сматра да би референдум био бежање од одговорности: "Референдум може за ЕУ, или за НАТО или неутралност, али заиста за те акутне теме, а ово је важна тема, али није толико важна да отварамо референдум. Ја мислим да је то за Владу односно за Скупштину и Влада мора да одлучи и сноси последице", наводи Јовановић.

И Тепићева каже да ту одлуку формално треба да донесе Влада или парламент. "Надам се да ће што пре то доћи на дневни ред јер живот је бржи од политике", рекла је Тепићева.

Веселиновић сматра да је одлука на новом парламенту, а ни Јеремић не мисли да би за то питање могао бити расписан референдум.

"Не очекујем да би око тога могао да буде расписан референдум, јер за таквим нечим нема потребе, мислим да је јавно мњење врло јасно по том питању, мислим да је огромна већина људи против санкција управо због тога што ми имамо такво искуство, ми смо били под санкцијама, а били смо и предмет агресије тако да Србија има и те како шта да каже на ту тему. Е сад, у скупштини је неопходно говорити о политици како би они који доносе одлуке, извршна власт, могли да то ураде уз пуну институционалну, уставом предвиђену подршку", навео је Јеремић.

Бајатовић истиче да се зна да је овде проруско расположење народа, а подршка ЕУ све мања. "Дакле одговор на то питање треба да дâ политичка елита у Србији и да сноси одговорност", рекао је Бајатовић.

Брнабићева је рекла да су јој саветници рекли да то може да уради и влада и Народна скупштина.

"А да ли ће то бити питање на референдуму може да се деси. На крају крајева, ми смо променили Закон о референдуму да би постојала лакша могућност да се народ заиста и пита, на крају, изузетно је важно питање", рекла је премијерка.

Ко ће донети коначну одлуку, још није познато. Ако то буде питање за нови сазив парламента, онда о томе неће бити речи пре јуна, јер још нема коначних резултата избора, пошто се гласање понавља на једном бирачком месту. Ако то буде питање за нову владу, онда се рок продужава за још три месеца.

Пре свега тога, најављен је долазак у Београд немачког канцелара Олафа Шолца, а још пре тога, ове недеље, очекује се разговор Александра Вучића и Владимира Путина. Можда бисмо тада могли да добијемо и неке конкретније одговоре.