Цвијановић: Предстоји исцрпљујућа борба да се БиХ доведе у ред

Председница Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је за магазин "Седмица" Првог програма Радио Београда да је одлука Уставног суда БиХ у вези са власништвом над пољопривредним земљиштем у Републици Српској – и јесте и није изненадила.

Жељка Цвијановић напомиње да је одлука Уставног суда није изненадила, с обзиром, како каже, на досадашњу праксу Уставног суда и чињеницу да Уставни суд БиХ, који у свом саставу има троје страних судија, већ годинама доноси одлуке које су усмерене против интереса РС, али на начин да је преузео нешто што је раније радио високи представник. 

"Ми нисмо нимало наивни, препознали смо шта се то дешава са Уставним судом, да он почиње не само да личи, него и да бива оно што је у прошлости био високи представник и да на тај начин доноси одлуке које су супротне Уставу, које су супротне Дејтонском споразуму, а Устав је саставни део Дејтонског споразума", каже Цвијановићева у "Седмици" Првог програма Радио Београда. 

У том смислу, указује, није изненађена, али јесте с обзиром на чињеницу да Уставни суд треба да буде централно и највише место које да штити уставност.

Према њеним речима, Уставни суд је изашао из свог мандата и рекао у једном делу да се имовинска питања регулишу искључиво на нивоу БиХ.

"То апсолутно није тачно. Ако погледате Устав, видећете да нигде, међу таксативно наведеним ингеренцијама БиХ, односно ингеренцијама заједничких институција на нивоу Босне и Херцеговине, ни приближно не стоји било шта што би упућивало да се имовинска питања решавају на такав начин", каже Цвијановићева. 

Друга ствар, која је такође проблематична, указује председница РС, јесте чињеница да је већ постојало неколико апелација по истом питању, које се односе на имовинскоправна питања.

"Имали сте једну ситуацију кад су у питању раније апелације Алије Изетбеговића и Сулејмана Тихића, када је тај исти Уставни суд рекао да је искључиво у надлежности ентитета да регулише имовинскоправна питања, а годинама након тога је, по наредној апелацији, рекао нешто сасвим друго", каже Цвијановићева.

Такође, наводи, апсурд лежи и у чињеници да је високи представник у супервизију над Брчко Дистриктом донео одређени закон и Брчко Дистрикт је такође донео закон о свом земљишту, где се ни на који начин не спори власништво Дистрикта над тим земљиштем, нити се спори могућност располагања земљиштем.

"Што се тиче Федерације, тамо имате ситуацију да је то исто регулисано на овај начин, дакле, као код нас, али то нико не оспорава. Ни ми немамо намеру то да оспоравамо, зато што сматрамо да је Устав рекао врло јасно да су то надлежности Републике Српске", рекла је Цвијановићева.

Према њеним речима, стране судије у Уставном суду дефинитивно умањују легитимитет и суверенитет и саме Босне и Херцеговине. 

Подсетила је да је Дејтонски споразум предвидео да, пет година након закључења споразума, Парламентарна скупштина може да уђе у процедуру да стране судије замени домаћим.

"То се никад није десило, јер су они чували Уставни суд као оруђе да једног дана преузме улогу високог представника, што се, јасно и недвосмислено, десило. Поред чињенице да имате проблематичан састав суда са аспекта погледа на државу за коју хоћете да је кредибилна, имате и чињеницу да је тај исти Уставни суд доносио контрадикторне одлуке", навела Жељка Цвијановић.

Због тога, каже, имамо потпуно одсуство правне сигурности, јер видите контрадикторне одлуке о истом питању, разнолику праксу – једна ствар која постоји у Брчко Дистрикту се оспорава Републици Српској. "Грађани живе у правној несигурности, а томе нисмо допринели ми, него су допринели високи представник, који је мењао Устав, доносио одлуке које су мењале уставни систем и одударале од оног што је прописао Устав, а потом и Уставни суд БиХ", рекла је Цвијановићевва.

Спровести реформу правосуђа на праведан начин 

Председница Републике Српске сматра да је неопходно спровести реформу правосуђа, на праведан и конструктиван начин.

"Оно што смо до сада имали у оквирима правосуђа и прављења 'правне државе' је био читав низ појединачних реформи. Оно што је погрешан приступ, када је реч о међународном фактору, али и бошњачким политичарима у оквиру БиХ, јесте да они реформом сматрају само онда када треба отети надлежности од Републике Српске и пренети их на ниво БиХ", рекла је Цвијановићева.

Истиче да се нико не бави суштином и додаје да постоји између 70 и 80 различитих агенција које уопште немају упориште у Уставу.

"О томе ми говоримо, да је Устав рекао једно, а да на другој страни имате систем који никако не одговара Уставу. Оно што ми препознајемо је и чињеница да они не желе да стану са тим накарадним праксама. Дакле, реформа правосуђа је неопходна, кад је у питању Уставни суд и редовно правосуђе", рекла је Цвијановићева.

Истиче да у БиХ неки страни дипломата може да оде код тужиоца, да се интересује за одређени предмет, чак и да тражи да се покрену одређене процедуре.

"То су нам људи говорили, ја ово не кажем напамет. Залазе тамо где никако не може да залази ни онај ко је политика, ни онај ко је дипломатија. Просто не можете, и не може нико. Ако хоћемо да је правосуђе професионално, да је независно, да је политички потпуно нетретирано, онда је то правосуђе које и ми желимо, али то није правосуђе које имамо овде. Ако кажете тако нешто, онда рушите државу БиХ", рекла је Цвијановићева.

Указује да ако кажете да треба да се укључи Европска унија на начин доследан ономе што се примењује у државама чланицама уније, они кажу ви сте против европских интеграција.

"Дакле, овде шта год урадите, ви сте означени као кривац. То се ради годинама и, морам рећи, да је нама много досадило да трпимо такве ствари. Прво, зато што ово  није систем који даје погодности грађанима, да то буде живот у оквиру правне државе, него је то један накарадни систем", каже председница РС.

Ситуација није подношљива 

Према њеним речима, кад вам странци не дозвољавају реформе, они то раде само из једног разлога – да спрече да се проблематизује оно што су они овде у задње две деценије наметали, а то је супротно Уставу, јер онда би ствари биле разоткривене.

Оне су, каже, већ разоткривене, али они не могу да уђу у тај процес, јер онда морамо да причамо о њиховим грешкама.

"Ја им кажем – ево, нећемо причати о вашим грешкама, дајте да поправимо ствари, да ова земља има неку будућност. Ви нећете будућност. У реду, шта ја могу ту да кажем. Не можемо забити главу у песак и правити се да је ово неки систем који одговара свима, кад не одговара", наводи Цвијановићева.

Друга ствар, ви овде имате потпуну сагласност и највеће политичке партије која долази из српског народа и највеће политичке партије која долази из редова хрватског народа, које кажу да стране судије треба да оду, каже Цвијановићева.

"Бројне су апелације, које су наишле на апсолутно правничко неразумевање онда кад хоћете, као Република Српска или као што су Хрвати имали ситуације кад су подносили апелације, дакле, ви нећете да одговорите правничким језиком и правничком методом, али хоћете да одговорите политичким језиком и политичком методом кад апелације подносе Бошњаци. Дакле није подношљива ситуација", каже Цвијановићева.

Реформа правосуђа не одговара Бошњацима

Жељка Цвијановић сматра да Бошњацима реформа правосуђа не одговара јер би морали да буду уклоњени, како каже, неприродни, вештачки, механизми који су наметнути, попут високог представника или страних судија у Уставном суду који раде њихов политички посао.

"Ја разумем зашто они то неће, и разумем да они неће да причају ни с ким, зашто би они то радили кад имају подршку међународног фактора. Међутим, видите како они покушавају да нам сузе простор да критикујемо те ствари. Они кажу – и високи представник и Уставни суд БиХ припадају изворном Дејтону, кажем изворном, јер у пракси, у овом животу, многе ствари које су наметнуте не одговарају изворном Дејтону", напомиње Цвијановићева.

Ту они, каже, покушавају да сузе простор за критику тврдећи да су то дејтонске категорије.

"Ја кажем – да, јесу, али нико није дао право ником, ни Уставном суду ни високом представнику да крше Дејтон. Они јесу дејтонске категорије, али не можете да кршите дејтонски Устав", каже прдседница РС.

Сматра да им предстоји дуга и исцрпљујућа борба, али да због Устава и грађана морају државу довести у ред.

"Имате мишљење које долази из ЕУ, које исто каже да држава не може са овим нивоом међународне супервизије да се креће ка Унији, да потом постане чланица, не може да, ако има стране судије у свом систему, буде легитимна. Нама је то сасвим јасно, али, онда они кажу - ми се све слажемо са вама, само још није време да то урадимо. Ја кажем - а кад је време? Дакле, 25 година је овако, хоћете још 25 година? Је ли потребно да комплетно измените дејтонски систем и онда кажете, па добро, сад више нема Дејтона, или – и ово је Дејтон. Дакле, они тумаче Дејтон како желе", каже Цвијановићева.

Када је реч о подршци предлогу измена Закона о Уставном суду који се односи на избор судија, Бошњаци су најавили да неће подржати тај предлог.

Председница РС сматра да Бошњаци то неће подржати, зато што су стране судије у Уставном суду њихов политички алат.

"Они то више не крију, а онда, исто тако, имају подршку странаца да ово буде држава која је по форми као грађанска, а у суштини биће по мери једног народа, и то бошњачког. Према томе, они нису спремни за дијалог зато што су увек охрабривани да не прихвате дијалог, и ја у томе видим највећи дефицит који нам је донео међународни фактор, а највише високи представник", рекла је Цвијановићева.

"Ја знам, довољно сам дуго у политици и сећам се времена кад домаћи лидери постигну договор, а онда ОХР то поништи. Замислите ви улогу међународне заједнице, која говори: што се не договорите? А кад се договорите, каже: Е, не може тако", каже Цвијановићева.

Повратак у Скупштину за два месеца 

Жељка Цвијановић најављује повратак у Народну скупштину РС за два месеца, колико је парламент одредио за спровођење осам закључака, као и нови сет мера уколико не буде усвојен Закон о престанку мандата страним судијама.

"Рок од 60 дана је сасвим реалан. То је довољно да решите процедуралне ствари у вези са доношењем одређених закона. Ту нема никаквих дилема. Неки кажу да је кратак рок, рок је таман онако како предвиђено и прописано. Ево, сад знамо шта су наредне ствари о којим треба да известимо скупштину – да имате бошњачке политичаре који кажу да неће извршавати дејтонску обавезу и да то не наилази на било какву осуду или санкцију. Ја сам против санкција, ја сам за то да се ствари доведу у ред и да то заједно урадимо. Значи, не буде ли донесен закон, то је нова чињеница којом ће се бавити Народна скупштина и, наравно, након тога следи други сет одлука и корака", каже Цвијановићева.

Политичка стабилност у БиХ се може постићи прављењем правно исправног амбијента, каже Жељка Цвијановић.

"Правни амбијент у коме када имате одређени проблем знате да је суд заштитник ваших права ако сте невини, или да је он заштитник уставности ако му је предато у дужност, а јесте. Онда идете даље, да видите како функционишу институције, да ли имају ту стабилност. Имају стабилност. Да би имале стабилност морају да имају освешћене људе и политичке партије које желе напредак. Ми то имамо у Републици Српској, ту смо окупљени у великом блоку и радимо за добробит РС", наводи Цвијановићева.

"Али постоје ствари изван нашег домета. Где хоћете, а неко не да, да будете учесник у процесу поправљања ствари. Не да вам се да допринесете бољитку, не да вам се да кажете и предложите решење које ће служити прављењу правне државе. Извините, ми то хоћемо, али нам се не да", указује Цвијановићева.

Двадесет пет година од потписивања Дејтонског споразума, од њега је, према речима председнице Републике Српске, остало мало шта.

"Сад су свели причу о Дејтону само да не можете да дирате територијални интегритет, у суштини, јер су све друго или начели или потпуно изменили. Е, то је то", наводи председница РС.

"Због тога се са дневног реда скида прича или осуђује прича када кажете: Хајде да се вратимо изворном Дејтону. Он даје довољно шансе овој држави да функционише, даје довољно шансе народима да се боље разумеју, даје шансе да координишемо наше активности и постижемо успехе, уместо што нижемо силне неуспехе на сваком плану. Али, ви онда морате да преиспитате све оно што се десило у овом погледу, морате да изађете и јасно ставите на сто оно што је остало од Дејтона, дакле они ово све смишљено раде", рекла је Цвијановићева. 

Дејтон се, каже, претворио у причу о територијалном интегритету. "Ту се не сме дирати, укину вам надлежности, пренесу финансије, уведу индиректно опорезивање, направе се агенције, праве се институције које немају везе са нивоом БиХ, покушава се напунити тај ниво надлежностима тако што се отму надлежности од Републике Српске, Федерација се не буни или се буни кад се питају Хрвати, али се тамо мало кад питају Хрвати, углавном се питају Бошњаци, па онда испадне да се не буне. То је једно накарадно стање."

"Оно што ми овде промовишемо је да имате унутрашњи дијалог, да кроз то дођете до решења, да реформишете систем и да у томе имате подршку ЕУ, зато што сматрам да је то исправно, међутим, нема Европске уније... Ја их призивам да их има. Они имају много више права да кажу свој став, да кажу да ли је ово исправно правосуђе јер су већ говорили да није тако, да ли можемо са високим представником и са страним судијама да се крећемо било где. Они су ти који су нама партнери за многе процесе и жалим што се не виде више", рекла је Цвијановићева.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(недеља, 23. феб 2020, 18:12) - anonymous [нерегистровани]

prava dama

Gospođa Cvijanović je prava dama i lepo je objasnila celu situaciju ,svako može da je razume,svaka ti čast. Bilo bi dobro da imamo više tako obrazovanih i karakternih političara

(недеља, 23. феб 2020, 15:34) - Воронцов [нерегистровани]

Проблем није само у страним судијама

Још гори је проблем у томе што су домаће судије исте као и стране то јест судије Уставног суда БиХ нису заштитници устава што је у целом свету случај већ раде за различите политичке и интересне групе. Да је до поштовања права онда би бар стране судије биле непристрасне и браниле устав, али они су превазишли домаће у својој необјективности и пристрасности.Страно присуство које треба да штити Дејтонски споразум подржава такве судије и кршење Дејтонског споразума. Таква понашања су генератор кризе у БиХ.

(недеља, 23. феб 2020, 14:52) - anonymous [нерегистровани]

Puno priče oko nečega na šta niko u BiH nema uticaj!

Biće onako kako SAD odluči da bude.