Шта предвиђа српски и хрватски предлог закона о Уставном суду БиХ

Срби и Хрвати ће данас заједнички предлог закона о Уставном суду послати у Представничко веће Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. Професор уставног права и генерални секретар Владе Републике Српске Синиша Каран каже за РТС да није примерено нити је нормално да у најважнијем правосудном органу, што је Уставни суд, одлуке доносе три странца. Тврдим да су под директном палицом међународне заједнице и бошњачке политичке елите, поручује Каран.

Синиша Каран истиче да је повод била последња одлука Уставног суда БиХ којим се практично пољопривредно земљиште Републике Српске претвара у државно власништво.

"БиХ нема имовину, имовина је власништво ентитиета", додао је Каран.

Наводи да је један од закључака био да се покрене питање тројице странаца у Уставном суду БиХ.

"Односно да се примени уставна одредба која постоји у Уставу БиХ да након првог мандата од пет година може посебним законом Парламентарна скупштина БиХ другачије уредити то питање, односно да уместо те тројице странаца уведе домаће судије", рекао је Каран.

Како каже Каран, такав начин је и симболично и стварно "најбољи приказ како је БиХ несуверена земља, земља протекторат једног посебног старатељства међународне заједнице".

"Није примерено, нити је нормално, нити је могуће схватити да у овој држави најважније одлуке које се односе на конституцију државе, најважнијем правосудном органу што је Уставни суд – да нам одлуке доносе три странца", рекао је Каран.

"Тврдим да су под директом палицом међународне заједнице, нажалост и бошњачке политичке елите, и заправо да су потпуно у функцији преобликовања државног уређења БиХ и да путем Уставног суда желе да Босну и Херцеговину претворе у унитарну државу", истиче Каран.

"Република Српска у свим ових догађајима штити Устав" 

Српски представници су, како каже, заједно са представницима хрватског народа усагласили текст који има потпуно јасан уставни основ.

"Република Српска у свим овим догађајима штити Устав, овде се не догађа ништа драматично. Ако је нешто драматично – драматично је то да ми драматично чувамо Устав и Републике Српске и БиХ, а једна од њих је да предложимо да три стране судије оду и да их замене домаће судије", објашњава Каран.

Сматра да и треба донети посебан закон о Уставном суду којим би се дефинисала, пре свега, његова надлежност, јер је он изашао из својих надлежности.

На питање до када ће да потраје неучествовање Срба у доношењу одлука у институцијама у Сарајеву, Каран каже да је то коришћење уставно-правних и политични легалних и легитимних механизама Републике Српске, њених представника и у Републици Српској и на нивоу БиХ.

"Да користе оне механизме који су уставно прописани, да учествују на свим нивоима у свим институцијама законодавне и извршне власти на нивоу БиХ, али да у том учествовању не доносе позитивне одлуке. То је један од наших легитимних, легалних притисака да спречимо и Уставни суд и међународну заједницу да не делују антидејтонски, да не руше дејтонску БиХ и да се врате у оквире Устава", наглашава Каран.

Указао је да БиХ има шансу, али само ако домаћи лидери буду доносили одлуке.

"Ово је тест за домаће лидере да донесу самосталну одлуку, један од кључних тестова да се договоре да у Уставном суду БиХ одлуке доносе наши правници, наши представници и својим ауторитетом ћемо прихватати те одлуке које буду заједничке. Лигитимитет тих одлука управо има недостатак у чињеници да их доносе странци", каже Каран.

Седница Представничког већа Парламентарне скупштине Босне и Херецеговине заказана је за уторак.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(петак, 21. феб 2020, 15:53) - anonymous [нерегистровани]

Maksimalno mandat 5 godina

a 25 godina je s onu stranu razuma. Ako drzava sama nakon 5 godina ne moze da uspostavi najvisu sudsku vlast ona i ne zasluzuje da postoji. Zapad ne postuje i ono sto je sam odredio a odredio je da RS pripada 49% ali je to smanjeno pretvaranjem Brcko distrikta u sastav BiH. Ne postuje i mnoge odredbe Daytonskog ugovora a sve promjene su isle na stetu RS i srpskog naroda. Zasto sociolozi, istoricari, psiholozi i antropolozi ne analiziraju zasto je zapad vec vise od 100 godina antisrpski?!

(петак, 21. феб 2020, 15:24) - Воронцов [нерегистровани]

Проблем није у томе што је неко странац

Проблем је што те судије не поштују устав већ раде супротно уставу, кршећи устав. Тако се догађа парадокс да Уставни суд БиХ уместо да је заштитник устава, он је главни прекршилац устава. То је зато што је све препуштено на савест судијама, а они очигледно немају савест, и Устав и закон нису обезбедили како се заштити од неодговорних судија. Нема разлике између страних и домаћих судија ако се не држе устава о закона. У овом случају како би 3 стране судије надгласале 6 домаћих да се ови домаћи држе устава и закона. Претпоставимо да су стране судије управо придодате да би штитиле устав од субјективних домаћих судија али догодило се супротно да су се они удружили са неким домаћим судијама да би тако још лакше радили против Устава БиХ и Дејтонског споразума.

(петак, 21. феб 2020, 14:06) - milan lala [нерегистровани]

Rasplet

BiH rasplet otpocinje, nista vise nece biti kao sto je bilo.No rata sigurno nece niti.BiH dobice svoj Ustavni sud bez stranih sudja ako Hrvati ne izdaju a Bosnjaci budu zeleli opstanak cele BiH, ili ce se BiH u protivnom sigurno raspasti na tri dela:R. Srpsku, Herceg Bosnu i Izitbegovicevu, Komsicevu i Dzaferovicevu Bosanku dzamahiriju.Vec se arapi iz S. Arabije u sve vecem i vecem broju domacinski naseljavaju, kupuju zemlju, otvaraju firme, a na podruciju grada Srajeva konstantno grade svoja naselja izolovana naselja gde Bosnjacka noga nesme krociti, vec stvorili svoj paraleni svet.

(петак, 21. феб 2020, 12:33) - anonymous [нерегистровани]

Gdje ste bili do sada???

Stranci su stvorili BiH ovakvu stranci određuju...

(петак, 21. феб 2020, 12:01) - anonymous [нерегистровани]

Oki

Hej ljudi pustite pravo i pravdu. Jasno je sve. Nametanje Visokog predstavnika je anahrono, dobili su uputstvo da nadju zamjenu kroz neku nazovi demokratsku metodu i sad siluju Ustav kroz Ustavni sud i mijenjaju drzavno uredjenje. Podrska RS i Dodiku, blokirati sve da vide da ovdje niko nije glup niti ce RS odustati od svoje drzavnosti.

(петак, 21. феб 2020, 11:41) - anonymous [нерегистровани]

zakon i Ustav

svaki zákon mora da proizilazi iz Ustava zemlje.
Znaci da bi se trebao prije svega mijenati Ustav koji definise kako se biraju sudije ustavnog suda i nacin na koji donose oduke. Zato prihvatiti zákon koji bi imao drugacije odrednice znacilo bi da zakon nije saglasan sa ustavom i opet bi ga ustavni sud proglasio neustavnim sto i jeste u ovoj verziji-