Може ли се преживети без грчког мора

Колико год се трудила, не могу да схватим порив да се без обзира на упозорења, препоруке, али и реалну опасност, креће на пут, и то туристички. Не знам, можда грешим, али питам се зашто немамо бар мало самопоштовања, кад већ немамо довољно одговорности према себи и својој породици. Зашто безглаво покушавамо да стигнемо до мора, као да нам живот зависи од тога?!

Боже, дај ми упорност Србина који жели да стигне до грчког мора! Размишљам како би "мисао" која се ових дана дели по друштвеним мрежама имала сасвим другачију конотацију да је изречена у неком другом историјском тренутку.

Пре више од сто година, кадa су се хиљаде српских војника пробијале кроз беспућа Албаније, борећи се са хладноћом, глађу и бандама које су их нападале, изазивала би страхопоштовање, емпатију и неку неописиву тугу помешану сa поносом. Изазивала би бес и сузе, страх и наду, веру и очај.

Да је "скована" крајем прошлог века, током мучних деведесетих, кадa је Грчка Србину била "прозор у свет", поздравили бисте вероватно сналажљивост нашег човека. Дигли бисте палац у знак подршке "брату" који је успео да превазиђе санкције, беспарицу, општу клонулост духа и стигне до грчке обале, било као туриста, било као печалбар!

Данас када, упркос корони, Србин-туриста "јуриша" на грчко море, ова мудрост са интернета изазива смех (што јој је и био циљ), али и неку врсту стида. Бар је код мене такав случај.

Колико год се трудила, не могу да схватим порив да се без обзира на упозорења, препоруке, али и реалну опасност, креће на пут, и то туристички.

Не знам, можда грешим, али питам се зашто немамо бар мало самопоштовања, кад већ немамо довољно одговорности према себи и својој породици. Зашто безглаво покушавамо да стигнемо до мора, као да нам живот зависи од тога?!

Већ првог дана кад су Грци отворили границу, наши туристи су били на њој. И без обзира што је већ тог првог дана било проблема и контрадикторних одлука, наставили смо. Друштвене мреже биле су препуне победоносних објава – прешли границу, стигли, пусте плаже, само Срби у Грчкој. И поред малтретирања, затварања Евзонија, гужви у Бугарској, Срби су били упорни...

Вест о коначном затварању границе за држављане Србије као да је била додатни мотив да јурну сви који су планирали путовање. Било је важно стићи пре 6 ујутру кадa је најављено затварање. Ма, кога је још брига шта ће бити после, кадa се граница пређе...

У чуду сам читала вести о колони наших туриста који су буквално блокирали гранични прелаз покушавајући да се докопају жељене обале. У чуду су били и грчки медији. Ни њима није била јасна та неописива жеља српских туриста и славље оних који су ушли у Грчку. Изгледало је као да су постигли неки успех, остварили велики циљ, а не да су уствари изложили себе и породицу непотребном ризику и непријатностима.

Знам да ће многи рећи да је ризик од короне у овом тренутку већи у Србији него у Грчкој. То је вероватно тачно, али ако постоји реална могућност да сте већ заражени, зашто уопште кретати на пут? Зашто се излагати ризику да се разболите у страној земљи, да уместо на плажи завршите у неком карантину или, не дај боже, болници?

Мислите ли о томе ко ће бринути о вашој деци ако вам не буде добро, како ћете се вратити, колико ће коштати лечење? Ова питања нису, по свему судећи, забринула "храбре српске туристе" који су се пар дана башкарили по пустим грчким плажама, али је ђаво однео шалу оног тренутка кад су откривени први случајеви заразе.

Грци су преломили и, колико год то било непријатно, некако ми се чини да је затварање границе добра одлука. Прво – јасна је и недвосмислена, па нико неће ни кретати на пут, друго – смањују се ризици и трошкови и треће – али веома важно – нећемо бар неко време "трчати" тамо где нас у овом тренутку не желе.

Да се разумемо, Грцима не замерам ама баш ништа. Много пута су показали своје пријатељство и несебичност. Примили су почетком прошлог века оне гладне и болесне мученике на острво Крф, а и данас негују успомену на њих (вероватно боље него што бисмо ми чинили).

Крајем тог истог века, слали су помоћ, давали подршку и примали нас када нико други није хтео. Захвална сам на томе што су бројна избегличка деца, захваљујући Грцима, први пут видела море и бар на тренутак заборављала сурову ратну стварност. Захвална сам и свима који су дигли глас против НАТО агресије, онима који су одбијали да у њој учествују и тако угрожавали свој живот и каријеру.

Сада су Грци поступили другачије, али ја им то не узимам за зло. Били су ту кад су нас к њима терале невоље, а данас свакако није тако. На грчке плаже пожурили смо из чистог конформизма, навике или, најбоље речено, непромишљености!

број коментара 18 Пошаљи коментар
(четвртак, 09. јул 2020, 16:31) - Sara [нерегистровани]

Може ли се преживети без грчког мора

Meni licno lepse je u Italiji. Kapri, Napuljski zaliv. Klima fantasticna, more prelepo, i sto mi je vazno, to je cinjenica da oko mene nije pola Srbije. Volim da se bacim u nepoznato, da nesretnem komsiju iza prvog coska a kilometrima sam daleko od kuce.

(четвртак, 09. јул 2020, 06:14) - Realno [нерегистровани]

More nema alternativu

10ak godinama unazad idemo na more i to nam je najlepši deo godine jer smo tada kao porodica non stop zajedno uživajući na plažama grčke. Deca obožavaju, mi takođe i ne vidim razlog zašto ne bi išli ako postoji mogućnost i budu otvorene granice jer je tamo dosta bolja situacija nego ovde. Koronu ne daj bože mogu dobiti i ovde i isto završiti u karantinu.Stvar je u tome da se gleda pozitivno i isto tako razmišlja i sve će biti daleko bolje.

(четвртак, 09. јул 2020, 01:14) - anonymous [нерегистровани]

Bio vec

Ja sam vec bio u Grckoj od 22.6. do 02.7. I sta je tu problem? Cak i je i put preko Bugarske bio interesantan, jer nikada tuda nisam prolazio. Vratio se preko Severne Makedonije. Nisam cekao na granicama, nisam jurio, nisam se osecao ponizeno, nismo testirani na granici... Da sam imao bilo kakve simptome ja ili supruga, ne bismo ni krenul na puti. Aranzman je uplacen u celosti u januaru i sve je bilo vezano za unapred planirane godisnje odmore.
Mozda bih se za tih 10 dana da sam ostao u Srbjii zarazio. U Grckoj nisam, jer je trenutno tamo deset puta bezbednije nego ovde , U Grckoj imam prijatelje, prija mi odmor, prija more, povrati se covek posle ovog srpskog ludila. Iskljuci se na kratko da ne poludi. Lekovito je. A i nije preko sveta. Ne razumem smisao mantre 'mora li Srbin da ukvasi d... u moru svake godine? Ne mora naravno. Ali zivot je jedan i ko zna gde cemo biti za godinu dana.

(среда, 08. јул 2020, 18:42) - Жгадија са оптимизмом [нерегистровани]

Паметном и једна доста!

Што се тиче напаћеног српског народа који, ко да му живот зависи од тога, па трчи на море, не ради он то ни због Грка, нити мањка самопоштовања, постоје три разлога:
1) 30% Срба иде да би се бахатило, по принципу, има се може се,
2) 50% Срба иде на одмор са породицом да створи лепе успомене (пошто већи део живота вуче и ради за 3 коња),
3) 20% Срба иде зато што се тамо осећају ко своји на своме (јер је то некада и било српско море).

Ал' што волим када прочитам о ,,великој братској љубави'' Грка према Србима (који су по генетици и лепоти ближи Турцима него Србима), одмах се сетим ,,велике братске љубави'' наших донедавних суграђана Словенаца и Хрвата, и др. из бивше нам заједничке државе (који су нам и по генетеци и лику најближи).
Нису Грци отворили за нас границе зато што воле Србе, него да им Срби спасу што могу од сезоне. Ал' кад се заг*внало (да простите на изразу), е онда затварај границу, пошто Србе није брига да л' ће да погину од вируса у Србији или у Грчкој, него шта им Бог да! Док ,,браћи'' Грцима се баш и не умире.
Као и увек током овог нашег постојања, нас Србе су сви подржавали када је требало да се буде топовско месо и да се страда за неке циљеве, али када треба и неко други (од многих наших ,,братских народа и савезника'') да се жртвује за Србе, е онда, се ваде по принципу:,,Морам тетки да однесем лек?''
И тај капетан што као није хтео да нас (СРЈ) гађа са мора ракетама, он је само рекао да неће он да издаје команде својим војницима за паљбу по СРЈ, али зато није забранио да они самовољно пуцају. Као и НАТО са својим ,,милосрдним'' бомбардовањем да нас спаси од наших живота.

(среда, 08. јул 2020, 15:47) - Milijana [нерегистровани]

Zdravlje

Smatram da ove godine akcenat treba da bude na ocuvanju zdravlja a ne na letovanjima, jer bi smo u tom slucaju dosli u situaciju da ugrozimo i svoje i tudje zdravlje i da sirimo virus.

(среда, 08. јул 2020, 15:47) - anonymousPero iz Svedske [нерегистровани]

Naj lepse u septembru

Naj lepse vreme za letovanje u Grcku jeste septebar mesec,kada je temperatura izmadju 25-28 stepeni i pijace pune voca i porca i plaze bez guzve..Strpljenje i do godine pa na setalistu na obalu Soluna i pored Bele Kule.....Pero

(среда, 08. јул 2020, 15:16) - anonymous [нерегистровани]

Moze bez grckog mora

Pozdrav sa azurne obale!

(среда, 08. јул 2020, 13:53) - anonymous [нерегистровани]

Durdica Dragas, hvala!

Lepo i tacno napisano!

(среда, 08. јул 2020, 13:48) - anonymous [нерегистровани]

More

Ne može se bez Grčke, jer to je sve sto okrepljujuće deluje na um čoveka koji je građanin zemlje bez reda,prava i na kraju para.

(среда, 08. јул 2020, 13:38) - Nenad [нерегистровани]

komentar

Pa naravno da se može i bez Grčke i mora jedno leto.Ima Srbija mnogo lepih sela,planina i banja gde se odmor može provesti,ali zaista je ovog puta zdravlje na prvom mestu ali mi i olako mislimo pa 1 evrić i nije veliki 120din ali kad se računa nije tako baš bezazlena para.Upravo je ta reč samopoštovanje ključ svega.