Битку с коронавирусом можемо да изгубимо само на ситницама

Ко гледа документарце о авионским несрећама зна да се дешавају најчешће због неког бизарног пропуста. Увек постоји неки ситан шраф који попусти и повуче са собом целу организацију. Ја сам то схватио јуче у пошти.

Има она сцена на крају филма „Вариола вера" када Александар Берчек на прес-конференцији лупка руком фрулу у коју је свирао први пацијент. 

Нашао ју је испред болнице, одбачену, небитну и ко зна зашто ју је узео, а њом је, метафорички, продужио живот вирусу са којим се државни систем управо изборио.

Није ми то баш одмах пало на памет када сам јуче у пошти слао препоручено писмо и пожелео да добијем повратницу, то јест информацију да ли је примљено на време.

Јер, да ми није било битно да га пошаљем и будем сигуран да је стигло где и када треба, не бих никако ишао у пошту у ово невреме, рачуне плаћам онлајн, кеш у епидемији избегавам јер мења превише руку па користим картицу.

Љубазна службеница додала ми је папирић да попуним, као што је то урадила вероватно милион пута до сада.

И, као и стотинама пута раније, нисам код себе имао оловку, није ми пало на памет да је понесем, уосталом на шалтеру се увек нађе нека.

Била је ту, дабоме, црвена, везана канапом да је неко не однесе, како би била ту и за оне који су дошли пре мене и за оне који ће доћи после мене.

Само што ми је сада оловка изгледала као фрула из филма, махинална радња постала је нешто као озбиљна претња не само мом здрављу него целом здравственим систему у време епидемије.

И сада је видим, јасна ми је та слика, мада никада пре нисам запамтио неку оловку у пошти или банци. 

После неколико тренутака оклевања узео сам је, попунио шта треба, платио (кешом, ех, али нисам узео ситан кусур) и пошао даље.

Задовољан што сам обавио посао, али сада са озбиљним теретом.

Ко је све пре мене пипао оловку, да ли је оставио вирус који сам ја сада понео на руци (без рукавице, наравно), како да се понашам даље, шта су доктори рекли да не сме да се ради и како да се не почешем по лицу када је баш сад све почело да ме сврби где не треба?

Ако ми је веровати, а ни сам себи не верујем, верујте, нисам том руком пипнуо лице до куће, а тамо сам је темељно опрао.

И одлучио да о томе више не размишљам, шта буде биће, судбина нек пресуди и све тако и у том смеру, и ево, дан и по касније истрајавам у томе, зар не?

Да се вратим још који корак уназад.

Документе сам слао некој јавној администрацији. Прво сам им лепо електронском поштом послао сву документацију дигитално потписану (у таквој сам могућности), са приложеним доказом о онлајн уплати таксе.

Љубазно и брзо (немам примедби, опет) одговорили су ми да примају само писмена.

Шта ћу, одштампао сам оно што су од мене већ добили, ставио у коверту и однео на пошту.

То је тај шраф на авиону, далеко било, који може да сруши деценијски рад инжењера, механичара, научника, пилота, контролора лета, сами допуните овај низ.

На моју душу иде то што немам рукавице и маску, а немам зато што нисам успео још да их купим у апотеци, као ни гел за дезинфекцију. Залихе (комада један) сам потрошио.

На послу ту опрему нисам узео јер моје колеге седе сатима једни поред других у режији и ценим да су им маске и рукавице потребније него мени, баш као и уредницима и новинарима који морају да долазе на посао иако смо физичко присуство свели на минимум.

Нисам имао ни оловку, кажем, јер се још нисам навикао на нове околности, а нисам био у прилици да то лично откријем нити је ко ових дана (а да сам ја то чуо) саветовао да са собом носите оловке да не бисте морали да их делите.

Ево, ја сада саветујем.

Моје искуство је ситница, рекох један шрафчић, а таквих је шрафова у овој ситуацији превише.

Неко је (љубазно) могао да одштампа моје документе, ако већ није могао дигитално да их прокњижи, што је посебна тема.

А ако није, у пошти су могли да нареде да све формуларе док је ванредно стање попуњавају службеници на шалтеру, кад не можемо да дезинфикујемо те оловке везане канапом.

Јесте то мало више посла, али ко би се бунио, нисам ни ја иако сам први пут у животу по кошави чекао у реду испред поште, два метра иза оног што је био пре мене.

Сви који су наилазили, с пуно разумевања су стајали на крај реда, држећи неопходну дистанцу.

И све то, сав тај труд, све те одличне идеје, планови, пројекције, потезање криве да се исправи треба да прецрта једна оловка.

Или нека друга ситница о којој нико није мислио јер, побогу, па коме би још и то пало на памет, поред свега.

Велике су шансе да ћу се пре или касније заразити коронавирусом, сви ћемо, на овај или онај начин.

Али ако буде пре, ја ћу мислити на ту оловку, и на то да је систем морао да узме у обзир да ја нисам о томе мислио на време, иако сам од оних који смарају јер превише мисле унапред.

Томе систем и служи.

Свему што носите ових дана додајте и оловку (понављам), а размислите добро који шрафчић који је у вашој надлежности није проверен и притегнут.

Ако нас нешто сруши, биће то ситница, нека глупост на коју нико не мисли колико је небитна, оловка у пошти коју су везали да је неко не украде, да има за оног пре мене и ону после мене.

Да свима послужи.

(П.С. Опоменут сам, накнадно, да није Берчек сам узео фрулу већ неки непознати лик под маском и да филм не открива како је фрула завршила у његовим рукама. То јесте права радња, али је моје сећање било другачије. Није од пресудног значаја у овом случају, али ред је да признам.)

број коментара 8 Пошаљи коментар
(петак, 27. мар 2020, 22:09) - anonymous [нерегистровани]

Замало па погодак!

Али чим није погодак, самим тим је - промашај!
Капиталистички свет је 80-тих и 90-тих година прошлога века учинио највећу глупост коју човечанство може да учини. Уништавајући комунизам и све што икакве везе може да има са комунизмом, уништило је и многа велика и важна научна достигнућа у земљама из комунистичког блока.
Пазите, ја нисам про-комунистички, а још мање про-југословенски оријентиран, већ сам потпуно политички неутралан. Зато, ко је мудар нека чита даље.
У комунистичком блоку је могућност биолошког рата узимана веома озбиљно и студиозно, као веома блиска реалност. Постојао је комплетан систем раног откривања и механизам сузбијања на свим нивоима друштва. Све је то у неповрат уништено. И ево га, сада је цео свет потпуно неспремно дочекао управо биолошки рат. Потпуно је неважно да ли је ова пандемија дело неке групе људи или је ово рат једне врсте живих организама (вируса) против друге врсте организама (људских бића). У сваком случају, људи су потпуно неспремно дочекали оно што је требало апсолутно реално очекивати.
Била је СФРЈ, био сам средњошколац, био је домаћи филм или серија (не сећам се више), била је тема - биолошки напад на СФРЈ ... криминалистичко акциони филм. Бакцил (мутирани вирус) био је нанет путем само неколико капљица (помоћу пипете из флашице у којима су се тада паковале обичне капљице за нос) на једној употребљеној чаши у једном бифеу или ресторану. То је урадио гост који је претходно попио своје пиће управо из те чаше.
Тај вирус није могао бити нити уништен, нити одстрањен никаквим средствима за прање, нити на било који начин скинут са те чаше чак и када је беспрекорно опрана. Свако ко је додирнуо ту чашу преузимао је бацил и преносио га другима.
Као у сваком филму, искусни инспектори и лаборанти провалили су ствар и спречили катастрофу.
Било би феноменално када би РТС успео да у у архивама видео материјала пронађе тај филм или серију ... не сећам се ни године ... али сматрам да је то било крајем 70-тих...

(петак, 27. мар 2020, 19:41) - Gorda [нерегистровани]

+++++

Daleko smo mi od (korporacijske) solidarnosti, pa, i obične, ljudske. Očuvanje opšteg dobra je ovde najslabija karika... Ne mogu da tvrdim da sistemske mere i kontrola ne mogu na duže staze da poboljšaju situaciju, ali, iz sadašnje perspektive, to mi se čini udaljenije od Ceresa, nažalost...

(петак, 27. мар 2020, 08:50) - anonymous [нерегистровани]

Variola Vera

Variola Vera se manifestuje u mnogo težem obliku i smrtnost je skoro 70%, COVID-19, koji se manifestuje kao prehlada, smrtnost je približna sezonskom gripu. Tu je glavna razlika i zato Variola Vera zahteva mnogo drastičnije mere.

(петак, 27. мар 2020, 00:28) - Nena [нерегистровани]

Idealan par

Odlican tekst  Da li zaista sistem u najsirem smislu mora da brine o svemu? Ili je nesto i do inicijative i domacinskog budzetiranja onih koji vode ustanove gde dolazi puno ljudi? Kupovina gela je svakako nistavan trosak u odnosu na gubitke (ljudske i finansijske) koje donosi pandemija. Za gradjane koji sve svoje sa sobom ne nose (olovku i gel), sistem je kao odgovoran i brizan roditelj duzan da modeluje zeljeno ponasanje, U paru sa hemijskom mora da stoji i antibakterijski gel, gde kod i kad god. A javne ustanove su pravo mesto za to, jer dolaze ljudi iz raznih slojeva. Odrzavanje higijene se ne podrazumeva, vec se uci kao sto se uce brojevi i slova. 
A administracija koja u veku digitalizacije ne priznaje elektronski potpis vec insistira na postanskom pecatu dok olovku i dalje cuva kanap u odsustvu idealnog zastitnika u vidu flasice gela ... skroz druga tema, za neko mirnije vreme. Iskoristimo karantin da popravimo svest o sebi u vremenu u kome zivimo. 

(петак, 27. мар 2020, 00:06) - anonymous [нерегистровани]

Tipična dijagnoza, tipične bolesti!

Molim autora da mi ne za meri - namere su mi krajnje dobre i savesne.

Ovaj tekst je tipični opis tipične hipohondrije.
Nema čudiš! Ljudi su do te mere prenatrpani i opterećeni pravilima kako da zaštite svoj život, a ne samo zdravlje, od virusa koji ih vreba na svakom santimetru putanje po kojoj se kreću!!!
I kako mislite da živimo dalje??? Da li znate da se hipohondrija veoma ... veoma ... teško leči, a neretko ostaje doživotni poremećaj!
U ovom "stampedu" zaštite od virusa, mnogo će više ljudi izginuti iz raznih drugih razloga, nego od samog virusa, koji je uzgred budi rečeno - manje zarazan i manje smrtonosan od gripa.
Čovek je u smrtnoj opasnosti istog momenta kada se rodi! Pa čak i 9 meseci pre toga!
Opustite se malo, ljudi ... opustite se dok je vreme ... dok nismo načisto pošandrcali. Najveća opasnost za čoveka i njegov najveći neprijatelj je - strah!!!

(четвртак, 26. мар 2020, 23:41) - anonymous [нерегистровани]

Moja teorija

Cak i da imamo svoju olovku, opet, mi bismo je vec rukama izlozenim spoljasnjoj sredini koristili, sto znaci, da svaki sledeci put kada je koristimo, moramo da vodimo racuna o tome

(четвртак, 26. мар 2020, 22:26) - Tanja [нерегистровани]

Izlazak

Svaki izlazak i ulak u/iz kuce je procedura, tj. kako je ovih dana popularno reci kucni protokol. Duga pripema i raspremanje stvari. Pakovanje, priprema, obuvanje, A u povratku izuvanje ispred kuce, prskanje dezinfekcionim sredstvima, odlazak do terase, kacenje jakne... Ali retki su sada izlasci (na kratko ) i svasta nosim, cak i alkohol. A olovke se nisam setila. I uvek mi, po pravilu (ili je to maler) nesto zafali.
Odlican tekst.

(четвртак, 26. мар 2020, 22:20) - Nale [нерегистровани]

Bravo

Odličan tekst, imala sam isti slučaj pre dva dana u banci... Blokirali mi onlajn pristup računu, mogli bi da ga odblokiraju i bez mene ali avaj, imam novi pasoš pa im treba broj a to može samo lično. Pa potpiši olovkom kojom svi potpisuju... Ali, žena na sve spremna ima gel za dezinfekciju!