А деца насмејана – гле, парче неба на земљи!

Ћутим над сликом и причом из Алибунара. Која је по реду, колико их још има... Колико ћу пута занемети... Ко смо ми то, где смо, и шта смо... И опет све из почетка. Ко је крив? Ко је крив? Ко је крив? Како да помогнемо? Дајте људи неки рачун? Нема рачуна, компликовани су прописи, није то једноставно, тражимо решење... Биће предузете мере...

А онда угледам коментар једног Бојана, остављен на порталу РТС-а – А деца насмејана – гле, парче неба на земљи!

"Дали смо све од себе да деци буде боље", одзвањају ми речи човека из Социјалног.

Слика напуштене деце код Алибунара је баш ужасна, замишљам каква би могла бити да ови људи нису дали све од себе. А и мајка им је обећала.

Да, могу мислити, обећала, а они још увек чекају да испуни обећање. Преудала се, можда би испунила обећање кад би могла, кад би јој помогли. Ко зна, можда и не би, нагађам... Отац је у затвору.

Њих шесторо, најмлађи још у пеленама, нешто старија сестра, 11 година, обавља кућне послове, цепа дрва да би нешто зарадила.

Најстарији, брат, 15 година, ради физичке послове да би заједно са пет сестара преживео.

И да, сви су констатовали да су деца напуштена и занемарена. И онда, шта радимо, онда?
Чекамо, чекамо, чекамо, не знам кога, не знам шта. Неки извештај... то се ваљда стручно тако зове.

А деца насмејана – гле, парче неба на земљи!

И дан и ноћ. А ноћ је тамна и дуга, са звездама или без њих. А деца сама, и она најмања у пеленама.

Црна је ноћ, дуга али и хладна. Али, добили су "смедеревац". Сам баш не може да се заложи, а мала деца не би требало да се играју ватром. Да не заборавим, било је и око два метра дрва приде.

А људи? Ко су људи? Стварно, ко су ти људи којима дете, девојчица од 11 година цепа дрва да би нешто зарадила?

Зар такви људи постоје у Србији? Закон то дозвољава? Друштво прећутно одобрава.

Центар за социјални рад то гледа, чује, истражује... и... Да, обавештени смо и дали смо све од себе да деци буде боље, чекамо тужиоца.

Љута сам, срамота ме... Несреће се догађају и погађају ме веома, али ништа ме не разара као дечја патња и бол.

Где су ти људи, те комшије. Како дозвољавају тако малој деци да тако живе, да раде за дневницу.

Питам се, да није било новинара РТС-а кад би сазнали за њихову тугу, несрећу, сиромаштво?

А онда црне мисли, шта је све могло да им се деси. Да, лакше ми је, сад се све сазнало.

А деца насмејана - гле, парче неба на земљи!

Ко је крив? Ко је крив? Србија је мала земља, нема нас тако много да не можемо да нахранимо сву нашу децу.

Не требају нам толики закони да би обрисали сузе напуштеној, незбринутој, гладној и тужној деци.

Хајде Србијо, уради нешто, пронађи гладне и остављене, пронађи чељад коју већ имаш.

Не чекај више да нам неко јави. А Алибунар и Козјак су тако близу Београду, нешто преко 50 километара.

А тамо даље и даље, колико истих судбина чека. А људи, шта раде људи?

А деца насмејана – гле, парче неба на земљи!

број коментара 9 Пошаљи коментар
(субота, 15. феб 2020, 22:13) - anonymous [нерегистровани]

Broj telefona

Svake novine i svi casopisi na naslovnoj strani. prijaviti na taj broj slucaj za socijalne potrebe

(петак, 14. феб 2020, 17:20) - anonymous [нерегистровани]

Deca naša

Rasplakah se. Sram da nas je. Greota i bruka i žalost.

(четвртак, 13. феб 2020, 23:01) - anonymous [нерегистровани]

Bruka

Šta reći,, naša velika bruka i sramota.

(четвртак, 13. феб 2020, 22:13) - Nikola [нерегистровани]

Gladna deca

Nadam se da će se svi uzeti u pamet i da nam u srbiji neće više deca gladna

(четвртак, 13. феб 2020, 21:36) - Milena [нерегистровани]

Tesko je

Znate tesko mi je bilo dva dana ovo da gledam i sada mi je mnogo tesko kad ovo citam

(четвртак, 13. феб 2020, 21:27) - anonymous [нерегистровани]

cini mi se da bi mnoge recenice trebalo upamtiti

Хајде Србијо, уради нешто, пронађи гладне и остављене, пронађи чељад коју већ имаш. E Srbijo kuda ides

(четвртак, 13. феб 2020, 21:18) - anonymous [нерегистровани]

А деца насмејана – гле, парче неба на земљи!

Ovaj komentar pomenutog Bojana sve govori. Nista vise ne treba reci, stidimo se svi.

(четвртак, 13. феб 2020, 21:15) - anonymous [нерегистровани]

Srbijo upamti ovu recenicu

Srbija je mala zemlja, nema nas tako mnogo da ne mozemo da nahranimo svu nasu decu. Bravo za tekst

(четвртак, 13. феб 2020, 21:04) - anonymous [нерегистровани]

Sve ste u pravu

Strasno, place mi se...
Neka ste ih prozvali!Sve!