Читај ми!

Далеки исток - рат тигрова од папира, кинески бели папир против јапанске плаве књиге

Кина је једна и Тајван је њен део, наводи се у Белом папиру који су објавиле власти у Пекингу, недуго након што су кинеске оружане снаге "увежбавале уједињење". Нешто раније, Јапан је Курилска острва, око којих се спори са Русијом, назвао "окупираном територијом".

Убрзано наоружавање великих сила на Далеком истоку прати жестока реторика, па је Кина објавила Бели папир назван "Тајванско питање и уједињење Кине у новом добу", који се сматра јасном поруком властима овог острва и међународној заједници какве су намере Пекинга у погледу будућности Тајвана.

"Кина је једна и Тајван је њен део. То је непобитна историјска и правна чињеница. Тајван никада није био држава... Никада пре нисмо били тако близу, толико сигурни у себе и толико способни да остваримо циљ националног уједињења", наводи се у кинеском документу, трећем те врсте од 1993. године.

Претходна два, "Тајванско питање и уједињење Кине" из 1993. и "Принцип једне Кине и Тајванско питање" из 2000. године сматрани су кључним смерницама политике Пекинга према Тајвану.

Трећи по реду бели папир о статусу Тајвана, објављен је после недељу дана дугих маневара кинеских оружаних снага око овог острва, током којих су кинеска морнарица, авијација и копнена војска увежбавали "блокаду и уједињење".

Кина је, истовремено, навела да се залаже за мирно уједињење, на начин на који су под окриље Пекинга, претходно, враћене бивше португалске и енглеске колоније, Макао и Хонг Конг.

"Спремни смо да направимо широк простор за мирно уједињење, али нећемо оставити места за било какво сецесионистичко деловање", наводи се у "Белом папиру", који кинески Глобал тајмс оцењује као "одговор на нови талас тензија у Тајванском мореузу" подигнут после посете председнице Представничког дома Конгреса, Ненси Пелоси.

У вежбању уједињења учествовало је више од 100 борбених авиона и двадесетак ратних бродова, укључујући носач авиона и нуклеарну подморницу, неколико балистичких пројектила прелетело је Тајван и пало у море стотинак километара од јапанског острва Јонагуни.

Јапан је, одмах, затражио прекид маневара, тврдећи да Пекинг нарушава мир на Далеком истоку.

Јапанска "Плава књига", Курилска острва и носачи авиона

Размену оштрих речи на Пацифику почео је Јапан још крајем априла, када је у "Плавој књизи", по први пут после 2003. године, Курилска острва описао као окупирану територију и односе са Русијом вратиле на ниво од пре шездесет година, те додатно умањиле ионако "килаве" шансе да две државе реше преостала отворена питања.

Истовремено, Јапан је оценио да су стабилни односи са Кином од кључне важности, иако је, пре свега неколико месеци, Пекинг означаван као главна непознаница у сложеној слагалици стабилности Далеког истока.

Реторика у Токију знатно је промењена пошто су кинески пројектили, прошле седмице, пали у море 100 километара од најудаљенијих јапанских острва, што је министар одбране Нобуо Киши оценио "озбиљном претњом по територију и грађане Јапана".

Амерички војни експерти су, одмах затим, упозорили да кинеска блокада Тајвана представља, истовремено, и јасну поруку Вашингтону и Токију да се могу наћи на мети пројектила уколико покушају да притекну у помоћ властима овог острва.

"Кинези су решили дилему да ли би Јапан могао избећи мешање у конфликт у Тајванском мореузу", рекао је за Њујорк тајмс стручњак за јапанску спољну политику са универзитета Станфорд, Данијел Шнајдер.

Већ раније, Јапан је издвојио значајна средства за модернизацију оружаних снага и два вишенаменска разарача брода, Изумо и Кага, преправљени су у носаче авиона, прве оваква бродове јапанске морнарице од Другог светског рата.

Војни буџет Јапана удвостручен је после почетка руске инвазије на Украјину, а та држава је постављена на сам врх листе јапанских спољнополитичких проблема, раме уз раме са Северном Корејом.

Дипломатске спорове додатно су закомпликовали и морнарички маневри које су, готово истовремено, средином априла извеле руска и јапанска морнарица.

Руски пројектили домета 2.000 километара лансирани из две подморнице у Јапанском мору, док су истовремено јапански извори навели да је у вежби учествовало укупно 15 пловила.

Вежбе гађања у Јапанском мору временски су се подудариле са маневрима морнарица САД и Јапана, у којима су учествовали бродови америчке Седме флоте предвођене носачем авиона "Абрахам Линколн".

"Плава књига" објављена је у тренутку када билатерални односи Русије и Јапана готово и не постоје, између осталог јер је, после јапанске одлуке да се придружи санкцијама, Москва одбацила могућност наставка преговора о будућности Курилских острва.

Јапан је после 2003. године престао да помиње Курилска острва као окупирану територију, пошто су и Токио и Москва покушали да овај проблем реше дипломатски, али је рат у Украјини променио реторику владе премијера Фумија Кишиде.

Острва на граници између Охотског мора и Тихог океана, у Русији позната као Јужни Курили, а у Јапану као "северна територија", предмет су спора двеју држава још од конца Другог светског рата, када су совјетске снаге заузеле острва Кунашири (руски Кунашир), Еторофу (руски Итуруп), Шикотан и мали архипелаг Хабомаи.

Најновији у серији спорова Јапана и Русије почео је крајем фебруара када је влада у Токију руску офанзиву на Украјину назвала "озбиљним кршењем међународног права" и придружила се казненим мерама које је Запад увео Москви.

Москва је, у контраудару, сврстала Јапан на листу "непријатељских држава" и прекинула преговоре о мировном споразуму између две државе, којим је требало да буду решена питања која су остала отворена после Другог светског рата, укључујући и судбину Курилских острва.

Серија инцидената у Пацифику

Поринуће новог кинеског носача авиона и најава промоције стратешког бомбардера временски су се подударили са серијом ризичних потеза кинеских, руских, америчких и јапанских морнарица у Пацифику.

Кинеским маневрима прикључио се и носач авиона "Љаонинг", који је прокрстарио водама јужно од Јапана и источно од Тајвана, после чега је Пекинг оптужио јапанске власти да прате и ометају овај брод. "Не требају нам посебни фотографи са јапанских бродова и авиона", рекао је портпарол кинеског министарства одбране.

Власти у Токију су у пратњу кинеских ратних бродова послали носач авиона "Изумо", највећи ратни брод јапанске морнарице од Другог светског рата, тврдећи да су кинески авиони извели стотине летова у међународним водама јужно од Јапана.

У сложене односе укључили су се и Руси, са којима се Јапанци већ деценијама споре око Курилских острва. Острва на граници између Охотског мора и Тихог океана, у Русији позната као Јужни Курили, а у Јапану као "северна територија", предмет су спора двеју држава још од краја Другог светског рата, када су совјетске снаге заузеле острва Кунашири (руски Кунашир), Еторофу (руски Итуруп), Шикотан и мали архипелаг Хабомаи.

Најновији у серији спорова Јапана и Русије почео је крајем фебруара, када је влада у Токију руску офанзиву на Украјину назвала "озбиљним кршењем међународног права" и придружила се казненим мерама које је Запад увео Москви.

Москва је, у контраудару, сврстала Јапан на листу "непријатељских држава" и прекинула преговоре о мировном споразуму двеју држава, којим је требало да буду решена питања која су остала отворена после Другог светског рата, укључујући и судбину Курилских острва.

Кинеска државна телевизија емитовала је снимке заједничких патрола са руским авионима изнад Пацифика, најављујући могућност да се у блиској будућности у таквим маневрима појаве и најмодерније летелице обе државе - руски "Су-57" и кинески "Ј-20".

Тензије на Пацифику подигнуте су крајем априла када су руске подморнице испалиле крстареће ракете "калибар" на мете у Јапанском мору. Вежбе гађања у Јапанском мору временски су се подудариле са маневрима морнарица САД и Јапана, у којима су учествовали бродови америчке Седме флоте предвођене носачем авиона "Абрахам Линколн".