Читај ми!

Посета Тајвану – америчко дефакто признање независности или покушај Пелоси да уђе у историју

Пошто је Кина показала оштро противљење посети председавајуће Представничког дома Сједињених Америчких Држава Ненси Пелоси Тајвану, аналитичари очекују попуштање напетости у односима Вашингтона и Пекинга. Ни Сједињеним Државама ни Кини евентуални војни сукоб око Тајвана не одговара, из унутрашњих политичких и економских разлога, каже дописник РТС-а из Јапана Иља Мусулин.

Посета Ненси Пелоси Тајвану се у Пекингу доживљава као озбиљан изазов за суверенитет Кине у односу на Тајван и Ослободилачка армија најмногољудније земље на свету је распоредила своје снаге на шест локација око Тајвана и очекује се да почну војне вежбе уз коришћење бојеве муниције, каже дописник РТС-а из Јапана Иља Мусулин.

Истиче да истовремено САД јачају своје војно присуство у региону, тако да је напетост на врло високом нивоу.

"Посета Пелосијеве Тајвану је за Пекинг питање кршења суверенитета и уплитања у унутрашња политичка питања Кине", наглашава Мусулин.

Истиче да је Ненси Пелоси важна особа у САД, будући да је не само председавајућа доњег дома парламента већ и неко ко је члан Демократске партије и партијски друг председника Бајдена, као и особа која би дошла на чело државе у случају да председник и потпредседник нису у могућности да обављају дужности, што, каже Мусулин, њеној посети Тајвану даје велику тежину.

Подупирање дефакто независности Тајвана 

Мусулин истиче да треба погледати и на политички контекст посете Тајвану.

"У последњим данима владе предсдника Доналда Трампа, тадашњи државни секретар Мајк Помпео је објавио да су уклоњене законске препреке за посете високих америчких политичких званичника Тајвану. Исте године, тајвански дипломатски представник у Вашингтону је присуствовао инаугурацији Џозефа Бајдена, што је био први пут да се то десило јер САД формално не признају независност Тајвана, сматрају га кинексом провинцијом", објашњава Мусулин.

Каже да се већ та два догађаја могу протумачити као једна врста дефакто признања независности Тајвана од стране САД. 

Мусулин подсећа да је крајем маја Бајден посетио Јапан и да је пред новинарима изјавио да је његова држава спремна да војно брани Тајван у случају евентуалне агресије.

"Недавно је висока јапанска парламентарна делегација посетила Тајван, што показује да, гледано из Пекинга, у последњих годину и по дана постоји тренд где се чини да САД и њени савезници раде на томе да војно, политички и економски подупру дефакто независност Тајвана", наглашава Мусулин.

Уписивање у историју пред залазак каријере

Иља Мусулин каже да је по речима саме Пелосијеве смисао њене посете да се пружи подршка тајванској демократији и изрази солидарност америчког народа са тајванским.

"Поменула је и подршку слободној пловидби Јужним кинеским морем и вероватно је направила алузију на чињеницу да Кина покушава да оствари политичку и војну контролу над тим врло важним морем", наводи Мусулин.

Каже да у самим САД Пелосијеву критикују да је Тајвану уврстила у свој програм из личних разлога јер има 82 године, ближи се крај њене каријере и мандат јој истиче у јануару идуће године.

"Републиканци је критикују да је желела овом посетом да се практично на заласку каријере упише у историју", каже Мусулин.

У игри и чипови

Мусулин наглашава да је регион Индо-Пацифика економски врло битан регион којим пролазе врло важни поморски путеви за снабдевање гиганата светске економије.

Напомиње да тренутно у свету влада велика несташица чипова, а да је управо Тајван највећи произвођач, што је такође један од разлога посете Пелосијеве, која се састала и са шефом највећег тајванског произвођача чипова.

"Политичка криза или рат у том региону могао би да погоди свет у смислу снабдевања чиповима. Ако би се Пекинг упустио у војну акцију и успео политички и војино потпуно да овлада Тајваном, на тајн начин би добио и прилаз отвореним морима Пацифика и могао би даље да пројектује своју моћ на острвске земље у Тихом океану", каже Иља Мусулин.