Читај ми!

Да ли Северна Кореја може да уништи целе Сједињене Државе?

Политички и војни коментатори у источној Азији невољно се слажу у оцени да је велика ноћна парада у Пјонгјангу одржана поводом 75-годишњице оснивања севернокорејске Радничке партије успела не само као демонстрација војне моћи већ и као презентација организованости државе и војске, па чак и као израз пропагандне вештине. Њена највећа порука је да Пјонгјанг, упркос санкцијама и ковиду, наставља да ради на оружју које може да уништи готово целе Сједињене Државе.

Први коментари медија у земљама попут Јапана и Јужне Кореје током викенда о војној паради у Пјонгјангу одржане поводом 75-годишњице оснивања Радничке партије Демократске Народне Републике Кореје звучали су релативно наивно - севернокорејски лидер Ким Џонг Ун одлучио је да одржи параду ноћу "да би народу приредио леп ватромет који ће му скренути пажњу с економских проблема, као што су глад и несташица намирница".

Определио се за ноћ "јер је желео да учини нешто другачије од оног што је до сада било пракса, да би разбио монотонију парада и слетова који сваке године изгледају исто". Или - "ноћ је одабрана да би се прикрио неки од детаља на војној техници" која је парадирала. Даље, Ким је заплакао и извинио се народу "јер Северна Кореја вероватно пати од коронавируса, мада тамо званично нема заражених."

Отрежњење је наступило дан-два касније када су у телевизијске студије почели да пристижу војни стручњаци и познаваоци корејске културе, који су тврдили да је све било лепо осветљено и снимљено изблиза, те да намера није била да се прикрије већ да се добро покаже.

И то не само необично велики, нови интерконтинентални балистички пројектил, који својим димензијама и тежином указује на могућност да има способност да носи више нуклеарних бојевих глава, што би био битан искорак у севернокорејском нуклеарном програму и подразумевало алармантан раст опасности по евентуалног противника, већ и то да је Северна Кореја економски и технолошки јача него што се мисли у иностранству.

Наиме, стручни коментатори указали су на то да су паради претходили импресивни снимци престонице Пјонгјанга из ваздуха, које су у својим првим реакцијама новинари пренебрегли, а који приказују високе небодере окупане у светлу - ово упркос уверењу у иностранству да је Северна Кореја пољопривредна држава у којој се земља обрађује ручно, где индустрија практично не постоји, осим, делимично, у војном сегменту, те земља која се стално бори са несташицама електричне енергије.

Пропаганда са супстанцом

Нови серијал коментара у источној Азији (али и у америчкој и британској штампи), ових дана могао би се, дакле, сажети следећом реченицом: да, реч је о пропаганди која приказује Северну Кореју као високоразвијену земљу, једну врсту комунистичког чуда које истрајава упркос свим изазовима, као што су санкције, политичка изолација и претња ковида, што она реално није, али приредба коју је приредио Кимов режим је квалитетна пропаганда која има и нешто супстанце.

Конкретно, медијски посленици на Далеком истоку не могу да прикрију изненађење одличном координацијом догађаја, увежбаношћу армије која је дефиловала, архитектуром севернокорејске престонице, па и естетским осећајем севрнокорејских пропагандиста. И надасве, количином новца која је морала бити утрошена за прославу годишњице оснивања једине партије, упркос дугогодишњим оштрим санкцијама.

Политички коментатори пореклом с Корејског полуострва указују и на то да је сцена у којој Ким плаче скупа са својим народом и извињава му се и захваљује, мада се страним посматрачима може учинити чудном и патетичном, у културолошком контексту Северне Кореја, била једна врста колективне катарзе с великим емотивним набојем која је продубила осећај јединства и повезаности вође и његових поданика у тешким временима санкција и пандемије.

По њима, изрази скромности и кајања вође, пласирани истовремено са материјалним доказима економског и технолошког напретка, грађанима Северне Кореје истовремено су у срце улили и симпатије за њиховог лидера и национални понос - комбинација која је идеална када су у питању трајање власти и Ким Џонг Уна на њеном челу.

Нови војно-политички адут пар екселанс

Нарочито импресионирани су војни стручњаци који истичу да су на улицама Пјонгјанга по први пут приказане две нове балистичке ракете способне да понесу нуклеарни товар.

Једна, "Пукгуксонг-4", је најновија и, чини се, најмоћнија из породице севернокорејских балистичких пројектила намењених лансирању са подморница. Поседовање таквог оружја представља важан војни адут јер подводне платформе могу да принесу пројектиле ближе противнику и тако скрате раздаљину приликом удара, не оставивши му времена да реагује. Такође, подморнице је теже открити него рекетне лансере на копну.

Друга је нова интеконтинентална ракета огромних димензија, која је морала бити постављена на возило са чак 22 точка, за коју се верује да је пројектил на течно гориво који или има већи домет од досадашњих севернокорејских интерконтиненталних ракета, или, што је још вероватније, поседује моћ да понесе више нуклеарних бојевих глава.

Да Северна Кореја развија тако моћно оружје за војнополитичке коментаторе у источној Азији, чини се, до сада је била (потпуна) непознаница. Неки од њих упозоравају да ракета сигурно још није тестирана и спекулишу да је, могуће, просто реч о макети, односно, металној чаури. И они, међутим, не скривају интересовање и импресионираност возилом које ју је носило, јер се до сада веровало да Северна Кореја није технолошки у стању да произведе такав покретни лансер, а због санкција, да није ни у прилици да увезе стране камионе које би могла да преради за војне сврхе, како је то чинила у прошлости.

Дакле, и само возило чини се као немали технолошки искорак и напредак у војној способности севернокорејске армије, будући да поседовање таквих мобилних лансирних платформи значи да, би у евентуалном рату, потпуно неутралисање севернокорејских ракетних и нуклеарних снага било јако отежано, ако не и немогуће.

А, ако је уз то Пјонгјанг заиста и одмакао у конструисању нове интерконтиненталне ракете и она може да понесе више нуклеарних бомби, односно, нанесе још више штете и у ширем дијапазону од већ постојећих пројектила дугог домета "Хвасон-14" и "Хвасонг-15", онда то значи да је Северна Кореја нуклеарна сила пар екселанс, која поседује тако моћно оружје да може да буквално угрози физички опстанак Сједињених Држава у случају евентуалног оружаног сукоба.

Поједини коментатори, укључујући ту и оне са Запада, тврде да има основа за уверење да Северна Кореја заиста озбиљно ради на ракети с више бојевих глава, јер је њен лидер Ким Џонг Ун још у јануару ове године објавио да његова земља развија стратешко оружје какво поседују најјаче нуклеарне силе, а ракета "Хвасонг-15", представљена јавности 2017. већ има домет од 13.000 километра, што је довољно да захвати целе САД, па би следећи логичан корак био конструисање ракете сличног домета али са више бојевих глава, која је стога не само убојитија, већ и тежа за пресретање.

Даље, јужнокорејски лист Кореан тајмс подсећа да су, нешто раније, у децембру прошле године у два наврата у Северној Кореји одржана испитивања ракетних мотора, која су у званичним саопштењима у Пјонгјангу окарактерисана као витална за јачање статешке позиције земље.

Овоме треба додати и анализу професора аеронаутике и машинства Корејског универзитета за космонаутику Чанг Јунг-кјуна који сматра да дизајн предњег дела нове севернокорејске интерконтиненталне ракете открива да је заиста реч о средству које може да носи две или три бојеве главе.

Подстицај за регионалну трку у наоружавању?

Поред балистичких ракета, на паради одржаној током викенда у Пјонгјангу приказано и неколико нових конвенционалних борбених система.

У јапанским и јужнокорејским медијима зато пре свега провејавају изненађење и велика забринутост, али се истовремено, уз извесну индигнацију, може приметити и једна врста тихог поштовања за жилавост свернокорејског режима.

Може се очекивати интензивирање спровођења планова за улагање у противракетну одбрану, па чак и да би Јапан, који се до сада због својих уставних ограничења устезао од набавке офанзивних оруђа, могао да определи да, уместо пресретања надолазећих пројектила, усвоји тактику напада на лансере на територији Северне Кореје, о чему се у Земљи излазећег сунца управо дебатује последњих месеци.