Да ли смо положили тест солидарности, шта највише шкрипи

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић рекла је за РТС да је епидемија показала колико је битна солидарност. Релативно брзо смо се добро организовали као и сви сервиси на локалним ниовима, рекла је повереница.

Током претходна два месеца, кабинет поверенице за заштиту равниправности је имао највише посла вероватно од када постоји кабинет Повереника. А 10 година институције прославили су пре неки дан.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, рекла је да је изазов било ограничење кретања што је носило проблеме за нормално функционисање.

Према њеним речима, епидемија је показала колико је битна солидарност, јер није исто када се ограничи кретање особама који има потребу за неком врстом помоћи.

"Успевали смо да решавамо све у разумном року, рецимо персоналним асистентима је било дозвољено кретање", каже повереница.

Коме су се обраћали за помоћ  

Јанковићева каже да су сви у неким тренуцима били под стресом и тужни, а кабинету поверенице су се у почетку обраћали родитељи који су имали проблем са чувањем деце.

"Обраћали су се оболели од ковида. Чини ми се да ће то бити изазов, свако од нас може да се нађе у тој ситуацији а неки нису наишли на резумевање и у здравственој установи", рекла је Јанковићева.

Јанковићева каже да су се обраћали Влади за све оно што је било везано за почетак ванредног стања за запослене родитеље, за децу са инвалидитетом, децу са развојним поремећајем.

"Наишли смо на разумевања да жртве насиља које су побегле буду изузете од кажњавања а био је проблем у неким локалним самоуправама где се тражио тест за улазак у сигурну кућу - не може та особа имати код себе тест", рекла је она.

Поштована већина препорука

Према њеним речима, већина препорука је поштована, а већина локалних самоуправа била је ревносна и исправљали су оно на шта су се грађани жалили, на пример, да волонтерски центар није послао волонтере.

Говорећи о солидарности, Јанковићева каже да смо положили тест солидарности на индивидуалном и на националном нивоу.

"Релативно брзо смо се добро организовали и сви сервиси на локалним ниовима", рекла је Јанковићева и навела пример из Црне Траве.

"Шта је са људима који су оболели од деменције а живе сами, остављени су у селу, телефоном су указали на симптоме на корону, однели су им пакет, а особе нису виделе испред врата због деменције. Санитет их је превезао у Лексовац да би се видело да ли имају корону", испричала је Јанковићева.

Говорећи о страху људи, Јанковићева кажа да када наиђете на нешто што је непознато, људи се уплаше и данас хив позитивни се сусрећу са дискриминацијом, а ничије здравствено стање не можете да изностите.

"Хиљаде решених случајева имамо за ових десет година, читава Европа се суочава са проблемима", каже повереница.

Како против нарастајућег говора мржње 

Осврћући се на напад на лидера ПСГ-а који је добио песницу у главу, Јанковићева каже да насиље завређују осуду свих нас.

"Имали смо реакцију надлежних органа", каже Јанковићева и додаје - видите до чега се долази  када се говор мржње прелије у физичко насиље.

"Као институција смо осуђивали говоре мржње који је долазио од лидера ПСГ-а, али доказали смо да говор који није примерен и доводи до насиља", указала је повереница.

Говорећи о наводима Игора Јурића о политичару педофилу, Јанковићева каже да морамао имати пуно разумевање за његове страхове и недоумице и не можемо га осуђивати.

"Било би добро да стигне одговор од надлежних органа", истакла је повереница. 

Опомена читавом свету 

Осврћући се на убиство Афроамериканца у Америци, Јанковићева каже да би тај случај требало да буде опомена читавом свету.

"Дискриминација је опасна по друштво и може да доведе и до озбиљних оружаних сукоба", каже Јанквићева.

"И у нашем друштву има скривене дискриминације која се не ипољава, о којима би требало да разоварамо и сечемо у корену, па смо ми рецимо указивали на исписивање кукастих крстова. Најстрашније је да живимо у прошлости у митовима и битно је да о сваком проблему разоварамо. Постоји политичка воља да о томе разговарамо, а оно што треба да радимо у будућности је да исправимо све оно што не ваља", закључила је Бранкица Јанковић.