Како навести младе да се школују за наставнике

Ректори универзитета, министар просвете и чланови Националног акредитационог тела расправљали су о иницијалном образовању, односно како да наведу младе да се школују за наставнике и друга дефицитарна занимања.

Недостатак кадрова највише се осећа у ИТ сектору, али и у наставном кадру. Зато за Иницијално образовање наставника треба наћи дугорочно решење.

"Искрено се надам да ће то бити неки начини како кроз програме кратког циклуса можемо да оспособимо одређен број људи да се на компетентан начин баве тим послом. То би утицало и на повећање запошљавања. Мислим да је ситуација са наставничким занимањима врло осетљива у овом тренутку. Јер то су тешке студије, посао је захтеван, изузетно оговоран за будућност наше земље, а мислим да надокнада за тај посао није адекватна", објашњава проф. Иванка Поповић, председница Конференције универзитета Србије.

До тада, да би наставници остали на радним местима, омогућиће им се преквалификације и тутори. Стимулисаће се и школовање будућих наставника.

"Док не решимо питање дугорочнијем приступу овој причи, једнорочно ћемо одређивати фондове и стипендије за дефицитарне струке, нарочито се ту истичу математика са информатиком, физика и неке друге. Али дефицит морамо да решимо и на друге начине. Један од начина је да задржавамо млађе пензионере, да ангажујемо студенте завршних година, апсолвенте, у том смислу морамо да коригујемо и постојеће законе где смо то подигли на потребу да буде мастер, заиста је то у овом тренутку преамбициозно", објашњава Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја.

Тако ће, на пример, студент који се школује за рад у образовању, имати стипендију, право на студентски дом, уз обавезу да одређен број година, колико је стипендиран, проведе у систему образовања. Краткорочне мере, каже министар Шарчевић, могуће је применити већ од септембра.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(четвртак, 27. феб 2020, 20:30) - Mara [нерегистровани]

Majstori, majstori

Kad u školama plate budu prostojne a zapošljavanje dozvoljeno, normalni ljudi će želeti da u njima rade. Pod ovim okolnostima, iz jedne u drugu se presipaju tehnološki viškovi koji su, naravno, želeli, ali nisu bili kadri da se dokopaju nekog pristojnog i poštenog a plaćenog posla, pa daj bar i prosvetu da ne sedim kod kuće. Najgore je kad se pojavi neki nastavnik sa znanjem i entuzijazmom, pa em svi oko njega izgledaju kao prevaranti, em on izgleda kao budala. Možda je rešenje u tome da školovanje više ne bude obavezno. To bi spaslo mnoge generacije, a i mnogi bi roditelji prestali da crvene pred decom zbog načina na koji traće njihove mlade živote iz dana u dan.

(четвртак, 27. феб 2020, 20:17) - Nastavnica matematike [нерегистровани]

Odgovor

Lepo ste to rekli! Hvala!

(четвртак, 27. феб 2020, 10:33) - Цале [нерегистровани]

Најбоље ђаке у наставнике

Цео образовни систем, уназад неколико деценија, академик Павле Савић окарактерисао је као освету лоших ђака.Био је потпуно у праву.Наставничка занимања су, са изузетком правих ентузијаста, уписивали углавном лоши ђаци јер су их добри избегавали, а лоши нису имали шансе у жестокој конкуренцији за добро плаћеним местима.Ђаци не воле строге наставнике, али их већином цене.Основни њихов критеријум за поштовање наставника је наставниково познавање материје коју предаје.Некадашњи лош ђак, као наставник, кад-тад се ода и трајно изгуби поштовање својих ученика.Ова чињеница и претерано либерални однос према несташним ђацима су основни узрок оваквог стања у нашем образовању.Сматрам да је прави лек за оздрављење следећи: настанике у средњим и основним школама награђивати пристојним платама (бар на нивоу чистачица у неким банкама), дати им већу слободу у наставном процесу, сузбити негативан утицај родитеља који се у све мешају, законом заштитити њихов интегритет као службених лица, будућим наставницима дати пристојне стипендије итд. У овим околностима вратити републичке инспекторе који контролишу и оцењују (што да не?) сваког наставника у току школске године.
Мислим да би ово деловало стимулативно на данашње добре ђаке, заљубљенике у одређену грану науке која не ужива велику популарност..
На крају, извињавам се многим вредним наставницима, ако су их моје речи погодиле. Оне су се односиле на оне које је имао у виду академик Савић.

(четвртак, 27. феб 2020, 09:34) - Анонимус [нерегистровани]

Зашто би неко се школовао за наставника?

Када сам завршио студије, приме ме у школу у комшилуку... приправничка плата 500 евра!
Али како је време пролазило, плата клизнула, 2008-е увели онај ИОП и друге глупости... срозали углед наставника, наравно да сам отишао. Нисам ја студирао да радим тако захтеван посао за плату општинске чистачице.

(четвртак, 27. феб 2020, 09:02) - anonymous [нерегистровани]

Сербыстан

Јесте!

Школујеш се, усавршаваш се, цимаш се, јуриш, трчиш, надаш се...

Постигнеш резлутате на студијама, надаш се - требаће...

Не желиш да нешто друго, већ оно што волиш, надаш се...

И онда ти тамо неки приучени чиновник са једва завршеном средњом школом у општинској управи каже - још само страначка књижица, и један део од сваке плате.

Резултат?
Довиђења Мајко, видимо се када лудило прође.

Вероватно нећете објавити мој коментар.