Од играња игрица до епи-напада, стручњаци објашњавају како се постаје зависан

Велики број ђака на распусту замени дан за ноћ и много времена проводе играјући игрице. Недавни пример 17-годишње девојчице, која је примљена у Хитну помоћ због непрекидног играња игрица, узбунио је јавност. Неуропсихијатар Владимир Дилигенски је изјавио за РТС да у неким ситуацијама, уколико се игрице не забране детету, зависност може да резултира епилептичним нападом или самоубиством.

Седаманестогодишња девојчица је за викенд примљена је у Хитну помоћ са симптомима конвулзивног-епи напада. Дању је спавала, а ноћу је са другарицом играла игрице и гледала филмове на мобилном телефону. После четири дана имала је неконтролисано грчење мишића, праћено повременим губитком свести.

Од јуна 2018. године, Светска здравствена организација је зависност од видео-игара прогласила болешћу. Тај проблем постоји јер се деци од друге до четврте године дају мобилни телефони или таблети на које се они навикну, а игрице им постану императив, изјавио је неуропсихијатар Владимир Дилигенски. 

"Зависност од тих игрица је компулзивна - пацијент има сталну потребу да игра и да се доказује. Често је то са агресивним пулзијама, с обзиром на то да је садржај агресиван, па нема краја у коришћењу те игрице", истакао је Дилигенски.

Додао је да је много више дечака која се суочавају са тим проблемом. Према његовим речима, потребно је 10 година да би се створила права зависност.

Аларм - друштвена асоцијалност 

Чешће се дешава да проблем настаје у, како каже, растуреним породицама, где деца немају довољно пажње.

"Некада се у замену за љубав и личну пажњу дају геџети или таблети, тако да дете проводи време мирно, играјући игрице", изјавио је Дилигенски.

Поручио је да аларм на који родитељи треба да реагују је када дете постане друштвено асоцијално.

"Бивају толико заузети тиме да практично занемарују све своје обавезе, чак и да иду у школу. Постају раздражљиви и депресивни", навео је психијатар неке од последица.

Дилигенски је упозорио да у неким ситуацијама, уколико се игрице не забране детету, зависност може да резултира епилептичним нападом или самоубиством.

Зашто је дошло до епи-напада 

Када је реч о епилептичном нападу, неуролог Александар Ристић је истакао да је у случају седамнаестогодишње девојчице до напада дошло због фотосензитивности. 

"То је појава где мозак не може да издржи ту врсту трепераве светлости и долази до једне електричне олује по можданој кори. У овом случају, имало је везе и то неспавање, то је трајало неколико дана", рекао је Ристић.

Додао је да једна од 100 особа има епилепсију и да је око пет посто пацијената фотосензитивно. С друге стране, између 70 и 80 одсто пацијената нема епилептичне нападе и живи нормално.

Неуропсихијатар Дилигенски каже да родитељи не треба да одузму деци игрице и више им не дају, јер тако настају агресивне и аутоагресивне пулзије, а самим тим и много већи проблеми.

"Зависношћу се сматра 35 сати недељно, то је једно пуно радно време. Ако успете да смањите на 16 сати, ви сте већ направили добар успех. То мора да се лечи", нагласио је Дилигенски.

Ристић и Дилигенски су сагласни да је зависност од видео-игара једнака другим зависностима, а најсличнија зависности од хериона.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(четвртак, 20. феб 2020, 13:21) - Паметњаковић [нерегистровани]

Данас сам матор, играм од 6 године, никада проблем нисам имао.

Стоји упозорење у играма које имају блештаве боје да не играју особе склоне епилепсији која је изазвана тиме. Ја никада нисам имао проблема, јер нисам таква особа. А ћелије мозга се иначе адаптирају на стрес и друге надражаје, али ето, на жалост, не ћелије свих особа, очигледно зависи од генетике, као и све остало.

(четвртак, 20. феб 2020, 12:16) - anonymous [нерегистровани]

Video Igre

Procenat ljudi koji ima problem sa zavisnoscu od video igara je zanemarljiv. Deca jesu najslabija karika u drustvu sto se ovoga tice jer roditelji jednostavno ne znaju kako da se nose sa ovim problemom. Jednostavno nisu dovoljno edukovani. Ne razumeju problem i za sve krive nekog drugog. Najvise tehnologiju, koja je hteli mi to ili ne tu i nigde nece otici u skorije vreme. Roditelji, naucite prvo dete da hoda, prica, trci, zabavlja se u stvarnom svetu. Pa tek onda mu dajte telefon u ruke. Kao i sve drugo, i igrice same po sebi nisu ni stetne ni korisne, vec su onakve kako rukujete sa njima. Mogu da budu strasno dobre alatke i za ucenje, zabavu itd ali i opasne po nase najmladje. I ne treba deci braniti da ih igraju, vec kontrolisati sta igraju i koliko dugo.

(четвртак, 20. феб 2020, 11:48) - anonymous [нерегистровани]

Epilepsija u igrama

Vec od 1992. Nintendo u svojim igrama daje obavestenja o epi-napadima. Nije nikakva novost, a na coveku ili roditelju je da to prepozna.