Читај ми!

Бојан Лековић: Рад од куће биће трајна последица пандемије, очекујем да 2021. буде боља

„Да би успео у нечему потребан ти је план и дисциплина да га спроведеш. Ако не успеш, или је план био лош или није било довољно дисциплине“, каже за РТС оснивач компаније „Купујем-продајем“ и аутор бестселера о предузетништву „Медведи на путу“.

Све што у животу ради Бојан Лековић најпре испланира, што је особина доброг инжењера. Али, шта радиш када се умеша виша сила, а светска економија не памти да ју је виша сила погодила и то у свим деловима планете истовремено.

Бојан више од двадесет година живи у Холандији, у Хагу, где је отишао због последипломских студија, а наставио да ради у ИКТ сектору и коначно одлучио да оснује холандско-српску компанију „Купујем-продајем“ по угледу на сличан холандски портал.

У 2020. објавио си књигу „Медведи на путу“ о свом предузетничком искуству. Књига се одлично и чита и продаје. Ако би је допуњавао искуствима из пандемије, шта би додао?

Рецимо, рад од куће. Нисмо ни сањали да то може да буде тако добро. Иако смо ми као компанија годинама били усмерени на рад на даљину, током времена смо се сакупили у два офиса, један у Београду, други у Нишу. И онда када се десила ова криза морали смо, силом прилика, како бисмо заштитили људе, да све пребацимо на рад од куће. Схватили смо да то сјајно ради у нашем случају.

Наравно да ту битну улогу игра и поверење. Поверење које мораш да имаш у људе, људи треба да имају поверења у своје колеге, у тим. То је за све нас било јако лепо и корисно искуство.

Да ли би могао да кажеш да си нешто научио о себи, о послу и о људима што до сада ниси знао?

Мислим да је кључна ствар слобода коју даш људима, а опет везана за поверење. Јер када неко ради од куће, ти га не видиш. Ти замишљаш како тај човек функционише у радном амбијенту.

Он исто мора да замишља фирму, колеге. Ми смо виртуелно заједно и тај процес је био врло интересантан.

Ја годинама радим од куће па нисам имао толику промену, лично. Али колеге јесу и мислим да је то за њих било једно велико искуство.

Да ли је било неких препрека на том путу? Или је све ишло глатко?

Свака компанија мора да има развијене процесе. То су ти као виртуелне радне траке. У фабрици сви морају да буду на радном месту. Међутим, ми смо ИТ компанија и људи раде на тим виртуелним радним тракама које постоје само у глави и да би могли да раде добро фирма мора да има лепо развијене и објашњене радне процесе.

Ми смо, на сву срећу, то имали. Прошли смо ту фазу у нашем развоју и то је био веома битан предуслов. 

Други предуслов је да људи збиља буду квалитетни, да имају осећај одговорности и да буду оно што би рекли самопокретни, пошто нема неког ко ће да им седи на рамену и говори „хајде, мора да се ради“.

Ту постоје два проблема. Колико је тешко преносити знање некоме када радиш на даљину и колико је тешко напредовати? Како приметиш и доживиш на прави начин некога коме си шеф ако радите на даљину, без непосредног контакта?

Има и трећа ствар, колико је тешко почети у фирми ако почињеш на даљину. А имали смо и тај случај, неколицину колега смо запослили током ове кризе. Неке од њих ја никада нисам видео, нити су они мене видели, сем овако, онлајн. Последњи пример је колега у Пироту.

То је, такође, откровење за нас. Схватили смо да најбоље људе треба да тражимо тамо где су они, а не тамо где не наш офис. Наравно, није лако, али шта да радимо. То су околности којима морамо да се прилагодимо.

Ако бих ти тражио кратак савет ономе ко хоће да ради од куће, шта треба да има код куће?

Шта треба да има? Добар интернет, пре свега. Ми смо сви на каблу или на оптици. Треба да има лаптоп, телефон, нон-стоп смо на вези. Поруке иду у великом броју. Ми доста комуницирамо преко порука, користимо пуно система у пословању. 

За нашу компанију је таск менаџмент систем веома битан, онда Скајп. Постоје и други системи поред Скајпа, али смо се ми на њега навикли и он је данас доста бољи него што је био.

Вероватно због Зума. То су све бесплатни алати који су на располагању свима.

Рекао сам да пуно користимо поруке док радимо. Наша фирма има много група односно канала кроз које се комуницирају разне поруке, на разне теме.

Изгубите ли се некада у тим каналима?

Ма не. То је као слеп човек који је развио јако добар осећај за простор у којем је. Ми од марта радимо од куће и лепо нам је то легло. Али ми смо и раније, док смо били у офису, користили те алате. Тако да је то у нашем случају сасвим у реду.

Постоји ли неки универзални пословни савет који опстаје у пандемији?

Планирање је кључно по мени. Ја већ двадесет година живим у Холандији и овде су се релативно рано појавиле вести да ће бити проблема и на ту вест која делује опасно можеш да реагујеш на разне начине. Неко ће бити у неверици, неко у шоку. Кључно је да сагледаш то што се дешава и да кренеш да планираш у складу с тим.

Тако смо ми направили план и деловали по том плану. И ја мислим да за било шта у животу, ако желиш успех, јако је битан систем односно план и после дисциплина да се тај план испуни.

Онда се резултати могу очекивати. Ако нема резултата, онда или систем није био добар или дисциплина није била довољна. 

Да ли је фер то што причаш? Твој бизнис се заснива на коришћењу интернета. Да ли неко чији је бизнис везан за директну комуникацију с људима може у овим околностима да испланира било шта? На пример, угоститељи.

У том случају дефинитивно није лако. И није лако ово применити. Али, чекати и ништа не радити није опција. Мораш да ставиш прст на чело и запиташ се „шта ако се то деси, шта ми преостаје“.

Ево ми овде, у Холандији, смо већ неколико недеља у потпуном локдауну и то траје до 19. јануара, дакле пет недеља и вероватно ће продужити. Ништа нам не ради осим супермаркета. Ништа.

Све продавнице, ресторани, кафићи, све је затворено. И сада је питање шта ти људи раде. Како ће опстати ако се буде продужило?

И пуно њих се снашло, колико видим, сви су отишли на неку платформу за онлајн поручивање. То је најбоље радити пре него што крене да те ломи криза.

Јеси ли због пандемије направио неку промену у раду за коју сигуран да ће остати заувек, сем рада од куће?

Мислиш, у пословању или лично?

Може и једно и друго, али најпре да видимо у пословању.

Поменуо сам рад од куће, ево ми не знамо како бисмо се и у којој форми вратили назад. 

Хоће ли рад од куће постати примарна ствар код вас у фирми?

Сасвим могуће. Видимо да јако лепо ради, да неким људима годи, видимо да је уштеда огромна. Имаш ситуацију да је неко путовао по сат и више времена до посла и назад. Видимо да су људи много ефикаснији.

Пази, ово је сад интересантно, али морамо да видимо како ћемо с тим. Обрисала се граница између приватног и пословног времена у току дана. Људи су мало релаксиранији што се тиче почетка и краја радног времена и морамо да седнемо да попричамо са људима да видимо како они гледају на то. Јер више немаш осећај да си на послу или да си код куће.

Када кажеш „треба да попричамо с људима“ да ли то значи да треба да их укориш због нечега или да их похвалиш"?

Не, никакви укори већ збиља један добар, заједнички разговор да видимо шта им више годи.

Јер оно што њима више годи, боље је за фирму.

Ево, већ имамо неке идеје да неким људима више одговара флексибилно радно време, а некима да буду ограничени, не у смисли да им неко одређује границе, већ да знају на чему су што се тиче радног времена.

Али, видећемо. То је ствар осећаја, а и време ће показати. Ми доста пробамо и онда ако нам се у тој проби покажу добри резултати, то узмемо као нову праксу и идемо даље.

Шта си најзначајније у 2020. купио, а шта си продао?

Мислиш преко холандског „Купујем-продајем“?

Мислим генерално. Може да буде и савет. Било шта.

Разне ствари. Најзначајнија ствар коју сам купио лично за мене је једна књига, Нетфликсова. О томе како је настао Нетфликс и како су градили ту културу. То је оставило најјачи печат на мене, лично, од онога што сам прочитао.

Онда купио сам претплату за Мастерклас. Почео сам да гледам онлајн курсеве. Много му значи лична едукација. Ја тако функционишем. Енергију ми дају нове ствари.

Је ли то препорука и за твоје запослене ако ово гледају или читају...

Како да не. Едукација, стицање новог знања и искуства те чини сретнијим. Мене то чини сретнијим него да на крају достигнем неки циљ. Тај пут, могућност да узрастам, да учим ме „пали" што би рекао наш народ.

А продао?

Е, продао сам кухињу! Преко холандског „Купујем-продајем“. Пошто нигде нисмо могли да путујемо сређивали смо цео први спрат у кући и било је неопходно продати стари намештај.

Кухиња је незгодна јер неко мора да дође да је скине. И да је нисам продао морао бих сам то да радим или да тражим неке мајсторе. То ми је испало јако згодно.

Медведи на путу су стварно хит књига, у јулу се појавила. Будући да си све своје пословне потезе испланирао и о томе детаљно говориш у књизи. Јеси ли испланирао и овај успех?

Јесмо планирали да буде добро. Ми смо имали неки циљ, али не можеш да будеш сто посто сигуран да ће то да се деси.

Јеси ли планирао маргину тог успеха?

Јесам. Не знам колико људи знају, али у издаваштву у Србији када се појави нова књига новог аутора, две-три хиљаде продатих примерака је сјајна ствар. Ми смо рачунали да би било добро да имамо пет хиљада за годину дана. Међутим, нама се за пола године десило десет хиљада.

Што је изузетан успех, пошто је књига у домену публицистике. То је књига о пословању, али је, заправо, роман о предузетништву у ком ја читаоцу делим моје интимне приче из претходних двадесет година, а нарочито из изградње „Купујем-продајем“.

Када смо направили везу са јако познатим брендом, онда смо знали да ће бити успешно. Али то није била гаранција. Ја мислим да је то што сам ја у току процеса, у току писања, када сам написао први рукопис поделио сам га колегама и они су дали мишљење, фидбек. Па сам то уградио назад и тако је постала боља.

А да није била боља, односно тако успешна, шта би радио?

Као и са свим стварима, прогуташ и идеш даље. То јесте била једна репутациона коцка. Није пријатно када нешто радиш па не успе.

Посебно није пријатно кад ти животна прича не успе...

Па, да. То је још горе. Али, знаш како, живот предузетника, баш као што књига каже, састоји се од тих медведа на путу. То су проблеми које решаваш и негде ће неки да те сломи. Али ти се не даш. Ако ти се то, ипак, деси, мораш да устанеш што пре и да идеш даље.

За крај, каквог се медведа прибојаваш у овој години?

Има их нон-стоп, мањих или већих, не знам какав би био неки много страшан. Ја сам позитиван и врло оптимистичан, мислим да ћемо ове године да изађемо из кризе и да ће нам ова година бити много, много боља него прошла. 

Ја идем путем и не плашим се медведа који ће изаћи.