Ošišajte me kao ovog momka

Siđem ja jedno jutro u frizeraj. Listam Gazeto delo sportivo, čujem vrata. Okrenem se – Batistuta! Pita ga brica: Bati, kako ćemo? A on, pokaže na mene, kaže "isto kao ovog momka!"

Pet godina ranije, u tunelu čuvenog stadiona Kamp Nou u Barseloni, kapiten minhenskog Bajerna zateže traku na ruci. On sada posmatra najveću planetarnu fudbalsku zvezdu.

"Izgleda kao holivudski glumac" - razmišlja, zagledan u 24-godišnjeg Dejvida Bekama, idola mladih širom sveta.

Okreće se potom ka 38-godišnjem Lotaru Mateusu - "Taj nije promenio frizuru od Svetskog kupa u Italiji 1990, kada je skinuo repove sa vrata" - pomišlja kapiten Bajerna, svestan da će Mateus zauvek ostati heroj nacije zbog svoga fudbalskog znanja i titule koju je osvojio kao kapiten Nemačke na pomenutom šampionatu.

Posmatra redom i ostale igrače u svom timu, ni jedan od njih ne izgleda kao Bekam. Gleda plavokosog Efenberga - u zenitu je karijere, ima 31 godinu, baš kao i Mario Bazler, možda i najveća zvezda Bajerna. Ti momci takođe izgledaju ... normalno. Onako kako su izgledali i Pol Skols i Roj Kin, igrači koji zbog suspenzije nisu nastupili u tom finalu Lige šampiona.

Kapiten Bajerna zateže sad svoje rukavice i seća se novinskih naslova koje je čitao tog jutra, uoči finalne utakmice.

"Prvo Bajernovo finale od 1987. "Minhen čeka titulu prvaka Evrope 23 godine, Mateus ima drugu šansu, Efenberg i Bazler napadaju Endija Kola I Dvajta Jorka"...

Engleski novinari dalje pišu - "Junajted čeka titulu 30 godina!", uzdaju se u Aleksa Fergusona, spekulišu oko pozicije Rajana Gigsa, žale za kapitenom Kinom, tumače izjave Bobija Čarltona...

Međutim, britanskoj štampi bilo je interesantno i to što će utakmicu u Barseloni posmatrati i Bekamova verenica Viktorija, članica muzičke pop senzacije "Spajs Grls", a među glavnim vestima pojavili su se i detalji oko njihove svadbe koja je bila zakazana za 4. jul te 1999. godine u Irskoj.

"Fudbal se tokom 90-ih promenio" - razmišlja - "igrači su potkresali kosu sa ramena što je i sam učinio tri godine ranije, posle osvojenog Kupu Uefa sa Bajernom i titule Evropskog prvaka sa Nemačkom 1996. godine. Kopačke su postale šarene. Dresovi uži. Igra brža. Plate veće. Stadioni komforniji. Novinari agresivniji. Naslovi bombastičniji''.

"Igrači su danas kao pop zvezde" on sada kaže Samjuelu Kufuru dok izvodi svoj tim na teren najvećeg fudbalskog stadiona u Evropi.

"Do skoro je Valderamina "palma" bila vrhunac fudbalske ekscentričnosi" - seća se dok sledi glavnog arbitra meča, Pjerluiđija Kolinu, najboljeg svetskog sudiju, čoveka koji je preko noći zbog bolesti ostao bez kose, ali ga to nije sprečilo da izgradi autoritet i nametne stav od kojeg je zazirao čak i kapiten Bajerna - čovek koji je zbog svog temperamenta dobio nadimak "vulkano"! Navijači Bajerna su ga zvali i "Titan".

Kapitena Bajerna brine Lizarazuov izostanak - s toga je Ferguson poslao Gigsa na desno krilo i on sad gleda u Gigsa - "Velšanin izgleda... normalno!".

Okreće se još jednom ka Bekamu. "Došli smo da igramo fudbal!"- on sada kaže iz sveg glasa, bodri svoju ekipu. Zbunjeni Bekam gleda u drugu stranu, ka tribinama . Engleski komentator ističe da će to biti velika noć za njega jer prvi put je sa krila prekomandovan u sredinu terena.

Hladnokrvni Peter Šmajhel predvodi sad Junajted kao kapiten - novinari se slažu "Okršaj najboljih golmana na svetu, duel dva kapitena!"

Još jedna legendarna rečenica iz kultnog filma "Kad porastem biću Kengur", snimljenog pet godina kasnije, dopirala je sa tribina do Fergusonovog stručnog štaba - "Mančester nema tim!"

I zaista je tako delovalo na početku utakmice. Škot je počeo meč sa Šmajhelom na golu.

Ispred njega desni bek Geri Nevil, štoperi Roni Jonsen i Jap Stam, levi bek Denis Irvin. Na sredini, Niki Bat i Dejvid Bekam - desno krilo Gigs, levo Šveđanin Jasper Blomkvist i u navali Dvajt Jork i Endi Kol. Na klupi su ostali Tedi Šeringem i Ole Gunar Solskjer.

Trener Bajerna, Otmar Hicfeld, dve godine ranije osvojio je sa Borusijom iz Dortmunda titulu u Ligi šampiona i imao je priliku da postane drugi trener posle Ernsta Hapela koji je osvajao titulu prvaka Evrope sa dva različita kluba.

Na ovom meču izveo je sastav sa kapitenom Oliverom Kanom na golu. Ispred njega su igrali Lotar Mateus kao libero, desni bek Markus Babel, štoperi Linke i Kufur, te levi bek Mihael Tarnat.

Na sredini su nastupili Efenberg i Jens Jeremis, dok je u navali Hicfeld računao na Bazlera, Ciklera i centarfora Karstena Jankera.

I zaista je od starta delovalo kao da Mančester nema tim, bar ne za titulu šampiona Evrope.

Bajern je igrao čvrsto i agresivno, a već nakon pet minuta Jonsen je srušio Jankera - Kolina dosudio slobodan udarac sa ivice šesnaesterca. Sa svog gola, Kan je brojao Bazlerove korake.

Nemački komentator je uzviknuo: "Super Mario" Bazler ! Pored živog zida - 1:0 za Bajern već u šestom minutu''.

Ferguson je odmahnuo rukom - "Nedostaje nam Pol Skols''. Mateus postavlja odbranu.

"Mančester junajted bez pravog, direktnog šuta u okvir gola u prvom poluvremenu. Kol i Jork su zaustavljeni. Bazler pravi razliku na terenu" - konstatuje engleski komentator.

Mirnim tonom, 58-godišnji Škot Aleks Ferguson obraća se sad svojim igračima u svlačionici, tražeći pogledom momke iz klase '92, Bekama, Bata, Gerija Nevila i Rajana Gigsa.

"Pogledajte dobro taj pehar Lige šampiona kada se vratite na teren" - kaže - "To je trenutak u kojem ćete mu biti najbliže, ukoliko nešto ne promenite u igri".

I zaista su ga dobro pogledali uoči nastavka meča.

A onda, perfektan centaršut Rajana Gigsa sa desnog krila - Blokvist beži Babelu, ali sa peterca puca u padu preko gola. Ferguson ustaje sa klupe, širi ruke, gleda ka Tediju Šeringemu kojeg je odavno poslao na zagrevanje.

Mario Bazler prepun samopouzdanja, pokušava da lobuje Šmajhela sa centra. Kapiten Bajerna aplaudira- "Imamo ih".

Kolina daje znak da se izvrši promena - Šeringem ulazi umesto Blomkvista u 67. minutu.

Nakon tog promašaja, Šveđanin više nikada nije imao bitnu ulogu u timu. Trener Junajteda posmatra i nemoćnog Endija Kola. Mateus je pokupio sve lopte koje su išle ka njemu.
Hicfeld ništa ne prepušta slučaju - umesto Ciklera u igru uvodi maštovitog Memeta Šola.

Navijači Bajerna kliču nemačkom reprezentativcu, koji samo nekoliko trenutaka kasnije posle akcije sa Bazlerom lobuje nemoćnog Šmajhela, ali ... lopta pogađa stativu !!!

Gorostas iz Danske na golu Junajteda, hvata tu loptu i okreće se prema Bekamu - "Ovo je znak" - kaže i traži bržu igru na sredini. Ferguson sedi na klupi i žvaće žvaku, bez ijedne reči.

"Bolji su" - pomišlja.

Gotovo dve decenije kasnije, imao sam priliku da intervjuišem Petera Šmajhela i tada mi je rekao: "Bio sam savladan. Kada sam video da lopta nije u golu, znao sam da nećemo izgubiti".

Hicfild se kockao - iz igre izvodi najiskusnijeg Mateusa, uvodi Torstena Finka. Navijači Bajerna postaju sve nervozniji.

Ferguson posmatra štopere Bajerna Kufura i Linkea.

"Ovo je naša šansa" - kaže. "Kola i Jorka nema nigde, igramo bez napadača" - obraća se svom pomoćniku, a potom ustaje sa klupe - "Pozovite Olea".

Spiker na stadionu u 81. minutu najavljuje - "Solskjer umesto Endija Kola''. Navijači Mančestera strepe. Mateus sedi na klupi za rezerve i kamere sad kadriraju njegovo zabrinuto lice.

Posle konfuzije u odbrani Junajteda, Karsten Janker makazicama pogađa prečku.

"Bajern drugi put pogađa okvir gola" - konstatuje nemački komentator.

"Solskjer i Šeringem su uradili više za 10 minuta, nego Kol i Jork za osamdeset"- ističu engleski novinari.

Kamere ponovo kadriraju Mateusovo zabrinuto lice - on zna da njegov tim gubi samopouzdanje nakon dva velika promašaja.

"Bajern je imao priliku da završi ovaj meč" - čuje se sa komentatorske pozicije.

Ferguson pored klupe dovikuje Bekamu - "Nije kraj" i pokazuje Gigsu da pređe na levo krilo.

Oliver Kan postavlja odbranu, svestan da je ostao bez Mateusa. Kufur prati Solskjera u stopu.
Kolina pokazuje tri minuta nadoknade i Šmajhel kreće u šesnaesterac Bajerna, a onda pravo niotkuda Gigs šutira sa ivice šesnaesterca...

"ŠERINGEM!" - čuje se urlik sa tribina. Izjednačenje u 91. minutu.

Ferguson sad gleda u Gigsa. "Nije kraj" - viče sa klupe.

Korner u 93. minutu. Kan postavlja odbranu. Mateus na klupi prekriva rukama lice. Kapiten Bajerna posmatra Dejvida Bekama koji prilazi lopti, svestan opasnosti koja mu preti posle njegovog perfektnog centaršuta.

Englez se dere u mikrofon: "Šeringem zahvata loptu glavom. "SOLSKIJER - 2:1 !!!"

Sam kao duh na ivici peterca, Norvežanin zakucava loptu pod prečku Kanovog gola. Zbunjeni Kufur ga je ostavio samog, bez bloka.

Kolina posmatra slavlje igrača Junajteda.

"Ovo je prava rika lavova" - pomišlja i pruža ruku razočaranim, slomljenim igračima Bajerna koji u neverici leže na travi.

Kufur u suzama udara rukom o zemlju, a kamere potom kadriraju nasmejanog Dejvida Bekama koji raširenih ruku trči ka Fergusonu.

"Mančester osvaja drugu titulu šampiona Evrope" - čuje se iz komentatorske lože. Novinari zapisuju "Epsko finale - najveći preokret u istoriji Lige šampiona".

Pokušavam da se setim te večeri i trenutka u kojem sam sve to gledao na televiziji, ali ne uspevam...

Sećam se samo da je tih dana u više navrata bombardovana kasarna u Obrenovcu, nedaleko od moje kuće i da su to bili najstrašniji dani Nato agresije na moju zemlju i moj grad.

Ono što je najinteresantnije - celokupna sećanja na ovaj epski meč, jedno od najuzbudljivijih finala Lige šampiona u istoriji, svodi se isključivo na ta poslednja tri minuta sudijske nadoknade i potpuni preokret Mančester junajteda. Sve ono što sam opisao u prethodnom delu teksta i što se događalo na terenu do 90. Minuta - to pamte samo najveći fudbalski zaljubljenici. I navijači Bajerna.

Nedugo nakon epskog finala na Kamp Nou, Dejvid Bekam sad sedi u svlačionici stadiona Vembli. Njegov lik je na bilbordima širom sveta, njegove fotografije na naslovnim stranama.

Telo istetovirano. Njegovi intervjui su najčitaniji. Njegove reklamne kampanje najskuplje. On sada sedi sa kačketom na glavi, kao da od nečega strepi.

Nekoliko trenutaka kasnije, Ser Aleks Ferguson ulazi u svlačionicu i začuđeno posmatra prvu zvezdu tima dok skida kapu. Legendarni Škot menja izraz lica - "Odmah da si to obrijao sa glave''. Bekam je ispod kačketa nosio krestu!

Fudbaler je negodovao ali je Ferguson ostao neumoljiv - "Takav nećeš na Vembli, ti predstavljaš Mančester junajted".

Bez dalje rasprave Dejvid je otišao u kupatilo i obrijao krestu sa temena. Kada se vratio, Gigs ga je dugo posmatrao sa. Izgledao je tako ... normalno!

Nedugo potom, na drugom kraju sveta, samo nedelju dana uoči početka Svetskog prvenstva u Japanu i Južnoj Koreji 2002, u taboru Brazila - sjajna atmosfera. Fotoreporteri su oduševljeni. Novinari egzaltirani. Selektor skamenjen.

"Koga to vidimo" uzvikuje harizmatični Lusi Felipe Skolari. Smeje se na glas, pred svima.
Najbolji igrač sveta, Ronaldo pojavio na treningu Brazila sa krajnje neobičnom frizurom.

"Zašto si to uradio?" - pita ga oduševljeni kapiten Kafu.

"Reći ću ti ukoliko stignemo do finala".

Takav se već sutradan pojavio na naslovnim stranama svih svetskih medija - naslovi: "Fenomeno sa novom frizurom".

O toj temi vodile su se debate u televizijskim emisijama, pisali su se tekstovi, snimale se reportaže, a svako ko je tih dana prošao pored njega, bio je u najmanju ruku zbunjen.

Tri nedelje kasnije, Ronaldo je bio najbolji strelac takmičenja sa šest pogodaka i očekivalo ga je treće finale Svetskih prvenstva u karijeri.

Od epskog finala na Kamp Nou, prošle su tri godine, a kapiten Bajerna ponovo zateže svoju traku na ruci u tunelu stadiona u Jokohami. On sada kao kapiten predvodi reprezentaciju Nemačke u finalu tog Svetskog prvenstva u Japanu i Južnoj Koreji.

U prethodne tri godine, osvojio je sa Bajernom Ligu šampiona 2001, dve titule u Bundesligi, Interkontinentalni kup i čak tri puta za redom je proglašavan najboljim golmanom u Evropi.

Na tom Svetskom prvenstvu, primio je samo jedan pogodak na šest utakmica i postao prvi golman u istoriji koji je sačuvao svoju mrežu na čak pet mečeva tokom Svetskog kupa. Postavljao je rekorde.

On sada stoji u tunelu uoči finala sa Bazilom i posmatra najboljeg igrača na svetu - Ronalda.

Iako je na televiziji već video njegovu frizuru, sada je prvi put izbliza, uživo posmatrao njegovu obrijanu glavu sa upadljivim, ostavljenim šiškama.

Baš kao i uoči finala Lige šampiona 1999, ponovo se okrenuo ka svom timu - Mihael Balak je izgledao tako ... normalno.

Potom je pogledao i svog selektora, Rudija Felera - stajao je na kraju hodnika sa onom kovrdžavom kosom i brkovima i Kan se smejao - setio se da ni Feler nije promenio imidž od onog Svetskog prvenstva u Itaiji 1990, kada je sa Mateusom postao šampion sveta.

Potom se ponovo okrenuo ka Ronaldu, koji je uoči izlaska na teren razgovarao sa Kafuom.
"Hoćeš li mi konačno otkriti tajnu u vezi sa tvojim šiškama" - opet će kroz smeh kapiten Brazila.

"Zar ne vidiš da svi novinari već mesec dana pišu samo o tome. Zanimljiviji im je moj izgled od moje igre i ne prave preveliki pritisak. Tražili su senzaciju i dobili su je" - kaže sad Ronaldo i namiguje Rivaldu. Kafu se smeje, uzvikuje "Voa Kanarinja" - hrabri svoj tim.

Međutim, prava senzacija viđena je na terenu - Oliver Kan, među ljubiteljima fudbala poznati i kao "Titan" branio je titanski.

Napadački tri Brazila Rivalno, Ronaldo i Ronaldinjo, nije imao rešenja za nesutrašivog Nemca. Bacao im se u noge. Glavom na kopačku. Paradirao. Uklizavao sve do 67. minuta.

"Šut Rivalda, velika greška Olivera Kana - ispustio je loptu pravo na nogu Ronalda"... Iz susedne komentatorske kabine brazilski novinar uzvikivao je ono čuveno "Goool" i to je trajalo, sve dok Kolina nije dao znak da se meč nastavi.

Samo dvanaest minuta kasnije, Rivaldo predivno ostavlja loptu kroz noge najboljem igraču sveta i Ronaldo dolazi do drugog gola na meču, za pobedu Brazila od 2:0 i petu titulu šampiona planete.

Fenomeno je bio prvi strelac takmičenja sa osam pogodaka i najbolji strelac u istoriji Svetskih prvenstava u tom renutku, sa 15 datih golova.

Bez obzira na veliku grešku koju je naprvio u tom finalu, Oliver Kan postao je prvi i jedini golman u istoriji fudbala koji je dobio "Zlatnu loptu" namenjenu najboljem igraču Svetskog prvenstva.

Tog finala se itekako dobro sećam. Sećam se i da sam sutradan otišao u frizerski salon kod svog prijatelja Milana i da smo dugo razgovarali o utakmici.

U jednom trenutku, na vratima se pojavila žena u ranim tridesetim godinama - kaže - "Dovela je sina na šišanje".
"Kako ćemo?" - pita Milan.

Žena je iz tašne izvadila novine, na čijoj je naslovnoj strani bila ogromna fotografija Ronalda Fenomena sa raširenim rukama, nastala nakon drugog gola u finalu Svetskog prvenstva.

"Isto kao ovog momka" kaže, i podiže sina na frizersku stolicu.

Dečak je nosio beli dres Engleske sa brojem sedam iznad kojeg je pisalo Bekam.

broj komentara 3 pošalji komentar
(ponedeljak, 06. apr 2020, 07:54) - Branka [neregistrovani]

Goooool

Bravo Matic...kao i uvek,drzis paznju,duhovit,originalan...

(četvrtak, 02. apr 2020, 18:54) - Srđan [neregistrovani]

Fenomeno

Odličan tekst, pročitao u jednom dahu!

Ako u novinarskoj profesiji postoji titula Fenomeno, onda to možete biti Vi!

Samo naprijed!

(četvrtak, 02. apr 2020, 11:47) - anonymous [neregistrovani]

Kengur

ODLIČAN TEKST! Sve pohvale